Trgovinski rat na ivici eksplozije: Kina i SAD u opasnoj igri carina i kontramera
PEKING- Trgovinske tenzije između dve najveće svetske ekonomije – Kine i Sjedinjenih Američkih Država – ponovo su eskalirale, a svet pažljivo prati svaki potez koji bi mogao izazvati novi ekonomski potres. Peking je najavio odlučne kontramere ako Donald Tramp ispuni svoju pretnju o uvođenju novih, drakonskih carina od 100 odsto na kinesku robu.
Ova najava dolazi samo nekoliko dana nakon što je Kina uvela nova ograničenja na izvoz retkih zemnih elemenata – ključnih sirovina za vojnu i tehnološku industriju – što je Tramp okarakterisao kao „veoma neprijateljski čin“. Njegov odgovor nije izostao: od 1. novembra, kako je poručio putem svoje društvene mreže Truth Social, SAD će uvesti dodatne carine, ali i kontrole izvoza na sve ključne softvere proizvedene u Americi.
„Posezanje za pretnjama visokim carinama nije pravi način za vođenje dijaloga sa Kinom“, poručio je portparol kineskog Ministarstva trgovine, istakavši da Kina ne želi trgovinski rat, ali da se ni najmanje ne plaši da odgovori. Peking je optužio Vašington za dvostruke standarde, naglašavajući da američka kontrolna lista obuhvata više od 3.000 artikala, dok kineska ne prelazi 1.000.
Zategnuti odnosi reflektovali su se odmah na svetske berze, sa padom tržišne vrednosti u iznosu većem od dve milijarde dolara. Investitori i industrija sa strepnjom prate razvoj događaja, podsećajući se na prošlogodišnji carinski sukob kada su obostrane tarife dosegle 120, pa čak i 145 procenata.
Peking insistira da nova izvozna ograničenja nisu potpuna zabrana, već deo „odgovorne kontrole“ uz dozvole za kvalifikovane zahteve. Ipak, strani subjekti će morati da traže dozvole za sve proizvode koji sadrže više od 0,1% kineskih retkih elemenata ili su proizvedeni kineskom tehnologijom. A zahtevi za proizvode sa mogućom vojnom primenom – biće odbijeni.
Pored toga, Kina je odlučila da uvede takse za američke brodove koji pristaju u kineske luke – mere koje odražavaju novu američku tarifu za kineske brodove, najavljenu za isti dan, 14. oktobra. Kinesko Ministarstvo trgovine je ovu odluku opisalo kao „neophodnu pasivnu odbrambenu meru“, optužujući SAD da su ozbiljno narušile atmosferu trgovinskih pregovora.
Iako su visoki zvaničnici dve strane održali seriju sastanaka širom sveta – od Ženeve i Londona do Madrida – i čak postigli određene korake ka konsenzusu, uključujući dogovor o prodaji TikToka, novi razvoj događaja dovodi buduće pregovore u pitanje. Tramp je već zapretio da će otkazati predstojeći sastanak sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, zakazan za kraj oktobra u Južnoj Koreji, ukoliko Kina ne povuče poslednje izvozne mere.
U pozadini diplomatskih izjava i ekonomske retorike, ostaje činjenica da Kina trenutno kontroliše oko 70% globalne ponude retkih zemnih elemenata – resursa koji predstavljaju strateški ulog u globalnom nadmetanju za tehnološku i vojnu prevlast.
S obzirom na sve dublju polarizaciju i uzajamne optužbe, svet se nalazi pred mogućim povratkom u intenzivan trgovinski sukob koji bi mogao imati dalekosežne posledice za globalnu ekonomiju – i vrlo neizvesnu političku dinamiku u godini pred američke izbore.
Redakcija Portala
