SOKOLOVO GNEZDO TRADICIJE U SIĆEVU: Muzej starina Ljiljane Voinović čuva duh prošlih vremena

U srcu brdovitog Sićeva, u kući koja miriše na prošlost, Ljiljana Voinović već tri godine čuva pravo blago — Muzej tradicije, jedinstveno mesto koje posetiocima nudi putovanje kroz vreme, sve do 18. veka.

Muzej je nastao iz ljubavi prema starinama i želje da se sačuvaju uspomene na život nekadašnjih generacija. Više od 500 autentičnih predmeta pod jednim krovom otkriva kako se nekada živelo, radilo, ali i veselilo u ovom kraju.

„Sve ima – sam život! Ono što se koristilo u kuhinji, u podrumu, na njivi, pa i predmeti koji su služili za odmor i razonodu. Kad su žene prele, vezle košulje, spremale darove za udaju – sve je to ovde sačuvano“, priča Ljiljana.

Eksponati su mahom iz njene porodice, ali i donacija Sićevaca koji žele da doprinesu čuvanju tradicije. Tu su preslice, vretena, zamka za lisice iz 18. veka, stare buklije koje su nekada pozivale na slavlje, kao i „bobovke“ – improvizovane sanke koje su deca i odrasli koristili na snežnim padinama.

Posebnu pažnju posetilaca privlače narodne nošnje iz 18. veka – raskošni ženski kostimi sa zlatovezom i muški prsluci sa šajkačama, koji svedoče o umeću i stilu tadašnjih majstora.

„Ove košulje su stare i preko 150 godina, tkane ručno od platna. A tu je i kolevka stara više od jednog veka, u kojoj su odrastale generacije Sićevaca“, objašnjava Ljiljana, ponosna na svaku priču iza predmeta.

Muzej posebno oduševljava najmlađe posetioce. „Decu najviše fasciniraju stari telefoni s brojčanikom, radio-aparati i gramofoni. Tek tada shvate koliko se svet promenio“, dodaje Ljiljana kroz osmeh.

Ljubav prema tkanini, šivenju i dizajnu odvela ju je i u umetničke vode — inspirisana slikarkom Nadeždom Petrović, koja je početkom 20. veka u Sićevu osnovala čuvenu slikarsku koloniju, Ljiljana je sašila haljine po uzoru na one koje je umetnica nosila. Njena nesvakidašnja izložba spojila je Čačak i Sićevo, tradiciju i umetnost, prošlost i sadašnjost.

„Kada vidim da se ljudi oduševe, da prepoznaju delić svog detinjstva, znam da sve ovo ima smisla. Muzej je postao mesto okupljanja i sećanja“, kaže Ljiljana, čuvar autentičnog duha Sićeva i svedok vremena koje ne sme da bude zaboravljeno.