Osman Ikić – dimnjičar čije garave ruke donose sreću i osmeh
Večito garavih, ali poštenih ruku, Osman Ikić kroz život ide sa osmehom na licu. Najstariji dimnjičar Javnog komunalnog preduzeća „Mediana“ u Nišu svoj posao obavlja s ponosom i vedrinom, ne žaleći se ni kada naiđu teži dani. Kaže da su dimnjaci njegov svet, a osmeh – najbolja zaštita od svake čađi.
Iako se danas mnogi Nišlije greju na pelet i savremene sisteme, Osman podseća da dimnjačar nikada ne postaje suvišan:
„Ljudi misle da im više ne treba dimnjačar, ali mora bar jednom godišnje da se pregleda dimnjak. To nije samo stvar tradicije, nego i bezbednosti,“ objašnjava on.
Njegova pojava, u crnom odelu i s četkom u ruci, i dalje izaziva osmeh prolaznika. Mnogi veruju da donosi sreću, pa požele da dotaknu njegovo dugme – ili makar žicu s četke. Osman im sa šalom odgovara: „Nemamo dugmad, imamo rajfišus! Ali dovoljno je što ste me videli – ili dodirnite četku, pa da vam se želja ostvari. Samo pod jednim uslovom – da budete pozitivni i optimisti.“
Osman se priseća i neobičnih priča koje mu je posao doneo. Jedna od njih mogla bi da postane filmska scena.
„Zvao me jedan čovek, nije mu dimnjak vukao. Kad sam počeo da čistim, osetio sam da nešto nije u redu. Izvukao sam neku krpu, a u njoj – stare fotografije. Sakrio ih je prethodni vlasnik kuće. Dimnjačar mora da ima osećaj, zna kad u dimnjaku ima nešto strano,“ priča Osman sa setom.
Garave ruke i jaka žica na njegovoj četki simbol su upornosti, iskustva i dobrote. Osman kaže da i u ovom poslu ima mnogo sreće – samo ako znaš da je podeliš.
„Majstor mora da zna da zašarafi i popravi, ali najvažnije je da to radi sa srcem. Ja radim za ljude, za firmu, i za mirnu noć bez dima i brige,“ kaže ovaj vedri Nišlija, koga mnogi s ponosom nazivaju čuvarom topline i sreće.
