Mrdić: Vrhovno tužilaštvo krije podatke, ugrožen evropski put Srbije

Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić uputio je danas dopis Vrhovnom javnom tužilaštvu, odnosno Zagorki Dolovac, sa zahtevom da tom odboru dostavi podatke koji nisu bili obuhvaćeni izveštajima tog tužilaštva za period od 2020. do 2025. godine. Reč je o izveštajima koje Odbor na poslednjoj sednici nije prihvatio.

U pisanoj izjavi, Mrdić je naveo da je uveren da bi traženi podaci doprineli kvalitetnijoj raspravi o radu javnog tužilaštva na sednici Narodne skupštine.

On je precizirao da je od Vrhovnog javnog tužilaštva zatražio:

• analize razloga za obustavu postupaka koje su pokrenula javna tužilaštva

• analize ukinutih optužnica od strane tužilaštava

• analize neuspelih optuženja pred sudovima, posebno kada je reč o optužnicama Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK)

• analize troškova koje je Srbija morala da isplati usled izgubljenih postupaka

• analize uzroka dugotrajnih istraga.

Govoreći o dugotrajnim istragama, Mrdić je kao primer naveo ubistvo advokata Miše Ognjanovića, ukazujući da istraga traje već sedam godina, a da se, kako tvrdi, ne zna ni u kom tužilaštvu se predmet zvanično nalazi.

„Ovaj predmet je poseban dokaz javašluka u javnotužilačkoj organizaciji, jer je javna tajna da je u fioci Mladena Nenadića, glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal. Ne postoji nijedan papir o tome kako je tamo dospeo, osim što mu je predmet predat u ruke od strane Zagorke Dolovac. Jasno je da je namera Dolovac i Nenadića da predmet ubistva Ognjanovića zastari i da se tako aboliraju ubice“, naveo je Mrdić u izjavi.

On je dodao da, po njegovom mišljenju, to nije prvi put da se tako postupa, ocenivši da se pojedinci u sistemu ponašaju „kao gospodari života i smrti“, odlučujući koga će da uhapse, kome će da „unište karijeru ili firmu“, a sve, kako tvrdi, „za račun interesa stranih centara moći“.

Mrdić je istakao da je nedostavljanjem traženih podataka Narodnoj skupštini Vrhovno javno tužilaštvo postupilo suprotno zakonskim obavezama i Akcionom planu za Poglavlje 23 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, čime je, kako ocenjuje, ugrožen evropski put zemlje. Podsetio je da su oblasti na koje se njegovi zahtevi odnose jasno definisane javnim politikama, strategijama i kao prioriteti Srbije u okviru evropskih integracija.

On smatra da je neispunjavanje tih prioriteta, kao i potencijalni gubitak sredstava iz EU fondova – za čije je povlačenje uslov ispunjavanje ciljeva iz Poglavlja 23 – direktna posledica lošeg rada Vrhovnog javnog tužioca.

„Posebno je važno da se utvrdi koliko je novca iz budžeta naša zemlja isplatila onima koje su javna tužilaštva, pre svega JTOK, gonila bez ikakvih dokaza, što su sudovi kasnije potvrdili. Prema članu 58. Zakona o javnom tužilaštvu, za štetu koju nosilac javnotužilačke funkcije prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Srbija, pa je jasno zašto u izveštaju Vrhovnog javnog tužioca ovaj podatak nije prikazan“, poručio je Mrdić.

On je dodao da je javnosti poznato da je iz budžeta Srbije do sada isplaćeno više od 150 miliona evra odštete licima koja je JTOK gonio u svega četiri velika predmeta, dok je, kako tvrdi, izgubljeno desetak procesa.

Mrdić je najavio i da će od Ministarstva pravde tražiti objašnjenje zbog čega se i dalje insistira na tome da javni tužioci angažovani u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal imaju nekoliko puta veće plate od ostalih javnih tužilaca u Srbiji.

„Rezultati rada JTOK, koji se ogledaju u izgubljenim procesima i odštetama koje prelaze 150 miliona evra, njihove astronomske plate, kao i budžet za narednu godinu od 4,3 miliona evra, ne opravdavaju luksuz u kome rade i povlašćeni položaj koji imaju“, zaključio je Mrdić.

Izvor: (Tanjug)