Porfirije: „Neophodni smo jedni drugima — pružimo ruke i praštajmo“
Patrijarh srpski Porfirije poručio je u božićnom intervjuu da se moli Bogu za mir među svim ljudima i da je, u vremenima podela i kriza, važno da shvatimo kako smo jedni drugima neophodni — da pružimo ruke i praštamo, umesto da ostajemo zarobljeni u besu, jer „nema čoveka koga mržnja ne truje, ne razara i ne uništava sve potencijale u njemu“.
U razgovoru za Informativnu službu SPC i Radio „Slovo ljubve“, patrijarh je istakao da je Božić praznik mira i Božije ljubavi, pozivajući vernike da „otvore svoje srce“ kako bi se Gospod uselio u njihovo biće. Poručio je da svaki čovek nosi duboku potrebu da voli i bude voljen, te da je put ka ispunjenju u trudu da ta potreba za ljubavlju izađe na videlo.
Govoreći o pitanju zauzimanja stava u društvenim krizama, Porfirije je rekao da opredeljivanje jeste potrebno, ali da prvi korak treba da bude opredeljenje za Hrista. Kako je naveo, kroz „Hristovu prizmu“ čovek drugačije posmatra događaje, polazi od pretpostavke da svi imaju jednog Oca i da su zato pozvani da budu braća, što znači da jedni druge ne treba da vide kao suparnike, već kao saputnike — gde svako ima svoje mesto i gde je svako svakome potreban.
Patrijarh je posebno naglasio da je za napredak nužan dijalog, ne samo kao razmena reči i stavova, već kao susret u kojem se ljudi „prožimaju“: dijalog u kojem je čovek pozvan da voli drugoga, ne iz trenda ili pristojnosti, već zato što to Bog traži. U tom kontekstu, kako je rekao, ljubav je povezana sa slobodom — da činimo ono što drugoga raduje i ispunjava.
Osvrćući se na proteklu godinu, patrijarh je ocenio da je situacija u školama bila komplikovana i da su se pojavile podele i nesporazumi. Poručio je da, pre donošenja odluka i zauzimanja stava u konkretnim situacijama, ljudi treba da „provere sebe Hristom“ i Jevanđeljem, da im Gospod bude mera, jer će tada dobiti najbolji mogući odgovor. U suprotnom, upozorio je, odluke često postaju plod ostrašćene i egoistične volje.
Govoreći o veronauci, Porfirije je istakao da njen cilj nije puko znanje, već upotreba stečenih informacija na korist pojedinca i zajednice. Veroučitelje je opisao kao svojevrsne sveštenoslužitelje sa „svetim zadatkom“ da, ukoliko postoji volja kod učenika, pomognu da budu uvedeni u tajnu Hristovu, crkve i smisla, napominjući da je njihova uloga u školama posebno odgovorna.
Na pitanje o Kosovu i Metohiji, patrijarh je rekao da se moli Bogu za mir — na tom prostoru i uopšte među svim ljudima i narodima — uz poruku da niko nije višak i da ima mesta za sve, te da ljudi, koliko god je moguće, jedni u drugima treba da vide čoveka i da ne čine drugome ono što ne žele da neko čini njima.
Dotakao se i savremenog života na društvenim mrežama, navodeći da one same po sebi nisu problem, već način upotrebe: ako se koriste u skladu sa rečju Božjom i zapovestima, mogu biti korisne, dok, ako služe zatvaranju u distancu, stvaranju lažne slike o sebi i izolaciji, vode u tamu samoće. Poručio je da je zadatak svih da, koristeći medije, svedoče da mir, radost i smisao nisu plod usamljenosti, već zajednice — pre svega zajednice sa Bogom.
Govoreći o postu i pričešću, patrijarh je naglasio da je sveto pričešće „centar i cilj“ hrišćanskog života i potvrda da smo Hristovi, ističući da bez liturgije i pričešća „naprosto nismo hrišćani“. Zaključio je da Božić podseća na osnovnu istinu vere: da je Bog uvek na strani čoveka, bez obzira na padove i udaljavanja, jer je svaka živa duša stvorena po slici i prilici Božjoj.
Izvor: (Tanjug)
