Mrdić o tužilaštvu: „Treba nam pravosuđe lojalno Srbiji“ — set zakona kao prvi korak ka vraćanju sistema narodu

Poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić izjavio je, povodom seta pravosudnih zakona koji su se našli na dnevnom redu parlamenta, da su sudstvu i tužilaštvu potrebni ljudi „lojalni jednoj državi, a to je Srbija“, ocenjujući da je usvajanje predloženih akata „prvi korak“ u vraćanju pravosuđa državi i građanima.

Mrdić je podsetio da je ranije štrajkovao glađu ispred Skupštine Srbije, izražavajući nezadovoljstvo radom tužilaštva, te da je još tada najavio borbu za „istinu i pravdu“ kroz poslanički rad i izradu pravosudnih propisa. Kako je naveo, taj posao je završen i pet zakona je pred poslanicima.

„Usvajanje ovih zakona je prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije, kako njime više ne bi upravljali otuđeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći“, rekao je Mrdić, uz tvrdnju da se „deo tužilaštva i deo sudstva otuđio“ od države. Prema njegovim rečima, predloženih pet zakona važni su za jačanje samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i važećim propisima.

Mrdić je predložio izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, izmene Zakona o javnom tužilaštvu, kao i izmene Zakona o sudijama.

Govoreći o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Mrdić je naveo da je cilj unapređenje efikasnosti, dostupnosti i funkcionalnosti pravosudnog sistema kroz usklađivanje sudske i javnotužilačke mreže sa demografskim, teritorijalnim, ekonomskim i organizacionim okolnostima. Naglasio je da je reč o „nužnom i sistemski opravdanom koraku“ ka rasterećenju beogradskih sudova i tužilaštava, ali i pripremi sistema za očekivani rast broja predmeta u svetlu aktivnosti vezanih za Ekspo 2027.

Kao jedan od argumenata naveo je opterećenost Trećeg osnovnog suda u Beogradu i potrebu za osnivanjem Četvrtog osnovnog suda, uz podatak da je Treći osnovni sud u 2024. godini primio 7.778 novih predmeta. Dodao je i da se na teritoriji Surčina očekuje rast broja predmeta zbog projekta Ekspo. Izmene, prema njegovim rečima, predviđaju i formiranje sudske jedinice u opštini Kosjerić, kao i da sedište sadašnjeg osnovnog javnog tužilaštva umesto u Vladičinom Hanu bude u Surdulici.

Mrdić je rekao i da su izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva potrebne radi usklađivanja sa predloženim izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, posebno u delu koji se odnosi na nadležnosti komisije Saveta u postupcima po prigovorima (na obavezno uputstvo za rad u pojedinom predmetu, na substituciju i devoluciju).

Kada je reč o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Mrdić je istakao da bi se njima preciznije definisao položaj odeljenja za borbu protiv VTK u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Obrazlažući izmene Zakona o javnom tužilaštvu, naveo je da je, s obzirom na dosadašnju praksu, potrebno korigovati pojedina rešenja koja se odnose na nadležnosti odlučivanja, upućivanje javnih tužilaca u druga tužilaštva i broj mandata glavnih javnih tužilaca, kako bi se stvorili uslovi za efikasniji rad i dodatno usklađivanje sa ustavnim i zakonskim odredbama.

Na kraju, govoreći o izmenama Zakona o sudijama, Mrdić je rekao da se predlaže mogućnost da predsednik suda, po isteku mandata, može biti ponovo izabran na istu funkciju još jednom. Naglasio je da predsednik suda nije samo formalni rukovodilac, već nosilac širokih nadležnosti važnih za unutrašnju organizaciju i funkcionisanje suda — od donošenja akata i sistematizacije, do raspoređivanja sudija i sudijskih pomoćnika, te obezbeđivanja optimalnog rada sudskih odeljenja.

Izvor: (Tanjug)