Od smederevca do zarade: Nišlijka Dragana Savić pretvorila bakin recept u uspešan biznis

Miris sveže pečenih kora, pucketanje vatre i topli smederevac – za mnoge su to slike iz detinjstva koje se pamte ceo život. Za Nišlijku Draganu Savić, međutim, ta uspomena nije ostala samo u sećanju. Ona je bakin način pravljenja domaćih sukanih kora pretvorila u posao od kog danas živi – i to bez mašina, bez prečica, potpuno ručno, onako kako su nekada radile žene po selima.

„Bolje da radimo za sebe, nego za drugo. Kad se već mučimo – da se mučimo za sebe“, kaže Dragana, dok pažljivo razvlači testo koje se, pod njenim rukama, pretvara u tanke, mirisne kore spremne za pitu.

Nije uvek bilo tako. Posle godina nesigurnosti i rada u velikim fabrikama, Dragana je odlučila da preseče. Umesto da čeka „bolje sutra“, rešila je da ga napravi sama. Odrasla je na selu, uz baku koja je kore pravila na smederevcu, i baš tu – u tom starom, provereno dobrom zanatu – videla je šansu da znanje unovči.

Ideja se pretvorila u plan kada se prijavila na program samozapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje. Taj vetar u leđa bio je dovoljan da se hrabrost pretvori u konkretan početak. Danas, kako kaže, posao počiva na kvalitetu koji se ne može odglumiti.

„Imam svoje brašno, imam svoja domaća jaja, imam svoju domaću mast… i sve to ide u moje proizvode“, objašnjava Dragana. Upravo zato njene kore i pite imaju ukus koji kupci pamte – jer u njima nema industrijske brzine, već domaće mere i vremena.

Smederevac joj je, priznaje, više od alata. To je simbol autentičnosti i znak da tradicija nije zastarela – samo je čekala nekoga ko će je vratiti na scenu.

„Nemam mašine. Sve ručno radim. I pečem baš na smederevcu, kao što su naše bake radile“, kaže uz osmeh, dok se u pozadini već nazire nova tura.

Dragana je pokušala i da proširi posao – zaposlila je dve radnice. Ali, umesto klasične priče o poslovnim problemima i odustajanju, iz njenog iskustva izlazi nešto drugačije: obe žene su, podstaknute njenim entuzijazmom, odlučile da pokrenu sopstvene poslove.

Jedna je otišla u proizvodnju i pasterizaciju mesa u teglama, druga je oživela svoj talenat i krenula putem domaće proizvodnje – uz Draganine reči ohrabrenja.

„Inspirisala sam žene tako što sam htela da ih zaposlim, da ih prijavim… ali sam ih, izgleda, pogurala da rade za sebe“, priča Dragana. „Nije bauk. Ako si uporna – uspećeš.“

Iako je ostala bez radnica, Dragana to ne doživljava kao poraz, već kao potvrdu da se dobra energija širi. Kaže – naći će se neko ko želi da radi, ali joj je još važnije to što je pokazala da i naizgled mali zanat može da postane ozbiljan posao.

Podaci govore da interesovanje postoji: subvenciju za samozapošljavanje prošle godine dobilo je stotinu nezaposlenih građana, u iznosu od oko 380.000 dinara, dok je za osobe sa invaliditetom podrška iznosila 420.000 dinara. Dragana dodaje da je, osim pokretanja posla, važno i to što se ljudi međusobno podržavaju – posebno kada je u pitanju plasman domaćih proizvoda.

U njenoj priči, sve staje u jednu rečenicu: tradicija nije samo prošlost – ona može biti budućnost, ako se radi pošteno, strpljivo i srcem.

Milena Terzić, novinar Niš TV