Otvoren Muzej ćirilice u Rači: Vučević poručio da je pismo „oslonac našeg duhovnog trajanja“
U Rači, nedaleko od Bajine Bašte, danas je otvoren Muzej ćirilice, zamišljen kao mesto čuvanja kulturnog nasleđa i podsećanja na istorijski značaj srpskog pisma. Na otvaranju je predsednik SNS i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević istakao da muzej treba da bude prostor u kome će mladi učiti da je ćirilica „istinsko bogatstvo“ i deo evropske kulturne raznolikosti.
Vučević je rekao da Muzej ćirilice od danas simbolizuje istorijsko pamćenje, nacionalnu samobitnost i kulturu, „mesto koje će nas sećati na kom jeziku smo počeli da mislimo“. Naglasio je da otvaranje muzeja nije samo početak rada jedne ustanove, već potvrda trajanja pisma koje je vekovima oblikovalo nacionalni identitet i beležilo istoriju.
Prema njegovim rečima, ćirilica je jedan od najprepoznatljivijih znakova raspoznavanja srpskog naroda, jer su na njoj zapisivane vladarske povelje, žitija, narodne pesme, naučna i književna dela. Vučević je poručio da je ćirilica „trag u vremenu“ i dokaz kontinuiteta postojanja.
U govoru je ukazao i da istorija ćirilice nije odvojena od istorije stradanja srpskog naroda, navodeći da je u trenucima velikih istorijskih iskušenja pismo često bilo na udaru. Podsetio je na pokušaje zabrana ili potiskivanja ćirilice kroz različite periode, od vremena Marije Terezije i Franca Jozefa, preko politike Benjamina Kalaja, do tragičnih decenija 20. veka. Kao posebno potresan primer naveo je zabrane ćirilice tokom Prvog svetskog rata, a zatim i njenu sudbinu u Drugom svetskom ratu, kada je u NDH ćirilica bila zakonom zabranjena, a knjige na tom pismu sistematski uništavane.
Vučević je ocenio da je nakon rata, u periodu komunističke Jugoslavije, došlo do relativizacije identitetskih pitanja, te da su „srpstvo i ćirilica“ često posmatrani kao prevaziđene kategorije. Podsetio je i na „Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika“ iz 1967. godine, navodeći da se kroz tadašnje političke i društvene procese ponovo prepoznao strah od ćirilice.
Govoreći o savremenom trenutku, Vučević je rekao da u 21. veku najveći izazovi za ćirilicu nisu nužno zabrane, iako ih, kako je naveo, ima u regionu, već postepeno zanemarivanje i nezainteresovanost. Upozorio je da se ćirilica u mnogim sredinama povlači iz javnog prostora i da se često doživljava kao tradicija, ali ne i kao „živa kulturna praksa“.
Otvaranje Muzeja ćirilice ocenio je kao simboličan čin u borbi za očuvanje identiteta, poručivši da se negovanjem pisma čuva kultura i dostojanstvo naroda. Istakao je da u digitalnom dobu, kada se kulture prepliću, očuvanje sopstvenog identiteta postaje preduslov za istinski dijalog i međusobno poštovanje.
Vučević je poručio da ćirilica nije prošlost, već sadašnjost i budućnost, uz očekivanje da muzej bude njen dom, ali i podsticaj da ostane prisutna u školama, institucijama, medijima i svakodnevnom životu.
Izvor: (Tanjug)
