Govor sa balkona koji je razotkrio nameru: Đokićevo obraćanje kao politička zloupotreba tragedije
Obraćanje Vladana Đokića sa balkona Rektorata, umesto akademske poruke dostojne funkcije koju obavlja, otvorilo je niz ozbiljnih pitanja i pokazalo da se ovde ne radi o zaštiti univerziteta, već o pokušaju političke instrumentalizacije tragedije.
Tri ključne poruke iz njegovog govora jasno ukazuju na to da je reč o političkom nastupu, a ne o odgovornom obraćanju akademske zajednice.
Pre svega, poruka:
„Možete da pošaljete policiju, ali na svaku patrolu koju pošaljete doći će hiljade studenata“
ne deluje kao poziv na smirivanje tenzija, već kao direktno podgrevanje sukoba i dodatno huškanje okupljenih. U trenutku kada je društvu potrebna odgovornost, ovakve reči mogu se razumeti kao podstrekivanje pritiska i produbljivanje krize.
Druga sporna poruka odnosi se na zahtev za, kako je rekao:
„nezavisnu, ukoliko je potrebno međunarodno nadgledanu istragu okolnosti smrti naše studentkinje“
Ovakav stav otvara prostor za uključivanje stranog faktora u unutrašnja pitanja Srbije, čime se tragedija koristi kao povod za političku internacionalizaciju slučaja.
Treća poruka dodatno potvrđuje političku dimenziju obraćanja:
„Pozivam univerzitete širom Evrope, evropske institucije i sve koji veruju u akademsku slobodu da se oglase.“
Time se, praktično, traži podrška stranih centara moći i međunarodnih aktera, što prevazilazi okvire univerzitetske autonomije i ulazi u sferu otvorenog političkog delovanja.
Zato se nameće pitanje: da li je ovo govor rektora jednog univerziteta ili politička poruka upućena sa institucije koja bi morala da ostane iznad dnevne politike?
I još važnije — da li skandiranje poput: „mogu da ti pe, rektore“** uopšte može da bude slika akademske zajednice i vrednosti koje univerzitet treba da predstavlja?
Izvor: (Alo)
