Macut: Zdravstvo mora bliže građanima – mladi lekari potrebni i manjim sredinama

Premijer Đuro Macut izjavio je danas da je za bolje i kvalitetnije zdravstvo u Srbiji neophodna ravnomernija raspodela medicinskih kadrova, posebno kroz jačanje primarne zdravstvene zaštite i zapošljavanje mladih diplomaca u gradovima i mestima iz kojih dolaze.

Macut je, nakon sastanka sa predstavnicima biomedicinskih grupacija državnih fakulteta u Srbiji, rekao za Tanjug da bi veći fokus trebalo staviti na primarnu zdravstvenu zaštitu, kao i na formiranje posebnog modela opštinskih zdravstvenih centara.

Kako je objasnio, ti centri bi predstavljali oblik zdravstvene ustanove između klasičnih domova zdravlja i sekundarnih bolnica, sa ciljem da građani na lokalu dobiju što veći broj zdravstvenih usluga.

„Ovo je posebno važno ako želimo bolje i kvalitetnije funkcionisanje zdravstvenih ustanova. Akcenat bih stavio na primarnu zdravstvenu zaštitu i formiranje opštinskih zdravstvenih centara, koji bi građanima na lokalu pružali sve potrebne usluge“, rekao je Macut.

Prema njegovim rečima, pojačavanje medicinskih službi u zdravstvenim ustanovama značajno bi doprinelo kvalitetu zdravstvene zaštite, a posebno bi važnu ulogu u tome mogli da imaju mladi diplomci medicinskih i srodnih fakulteta.

Premijer je naveo da su na sastanku u Vladi Srbije razgovarali o usklađivanju potreba države, društva i privrede sa obrazovnim sistemom, pre svega u oblasti zdravstva. Tema su bili i upisne kvote, prolaznost studenata, kao i zapošljavanje nakon završetka studija.

Macut je najavio da će u narednom periodu biti nastavljeni razgovori sa drugim fakultetima o kvalitetu obrazovanja i potrebama za školovanje novih obrazovnih profila.

„Razgovarali smo o tome da se kvote koriguju prema specifičnostima određenih fakulteta. Tamo gde postoji veća potreba za školovanjem lekara u odnosu na farmaceute, moguće je prebaciti kvote sa jednog programa na drugi, kako bi se bolje pokrile potrebe zdravstvenih ustanova“, rekao je Macut.

On je istakao da novi obrazovni profili imaju veliki značaj za svakodnevni život građana, ali i za privredne potrebe koje će se pojaviti u narednim godinama.

Prema njegovim rečima, veliki univerzitetski centri u Srbiji, u čijem sastavu su državni fakulteti iz biomedicinskih oblasti, trebalo bi više da se usmere ka upravnim okruzima i lokalnim samoupravama, kako bi se preciznije sagledale potrebe svakog dela zemlje.

Govoreći o biomedicinskim grupacijama državnih fakulteta, Macut je ocenio da je reč o veoma odgovornoj grupi fakulteta, navodeći da prosečna ocena studenata prelazi 8,5, kao i da je dužina studiranja na zavidnom nivou.

Dodao je i da mali broj mladih koji završe ove fakultete dugo čeka posao, uz prosečno čekanje do godinu dana, što, kako je ocenio, govori o kvalitetu rada na tim visokoškolskim ustanovama.