Mali: Srbija ima stabilnost koja se vidi u platama, investicijama i rekordnim rezervama

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija danas ima makroekonomsku i finansijsku stabilnost kakvu, kako je rekao, nije imala decenijama, navodeći kao ključne pokazatelje investicioni kreditni rejting, javni dug daleko ispod nivoa Mastrihta, rekordne devizne rezerve i rezerve zlata, kao i istorijski nisku nezaposlenost.

Mali je, reagujući na ocene bivšeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića da se u Srbiji makroekonomska politika vodi nelogično i nestručno, poručio da aktuelni rezultati nisu politički stavovi, već merljivi ekonomski pokazatelji.

„Kada o nestručnoj makroekonomskoj politici govore ljudi pod čijim je upravljanjem Srbija imala dvocifrenu inflaciju, recesiju, nezaposlenost od skoro 26 odsto, slabljenje dinara za trećinu, suspendovan aranžman sa MMF-om i kolaps više državnih banaka, onda je legitimno postaviti pitanje kredibiliteta“, naveo je Mali na Fejsbuku.

On je podsetio da je, u periodu od 2008. do 2012. godine, Srbija imala visoku inflaciju, pad privredne aktivnosti, rast javnog duga i nezaposlenost od 25,9 odsto. Dodao je da je tada prosečna plata iznosila oko 360 evra, minimalna oko 170 evra, dok su problematični krediti dostizali skoro 20 odsto.

Govoreći o rastu zarada, Mali je ocenio da tvrdnja da plate rastu brže od produktivnosti u suštini znači da bi građani trebalo da ostanu jeftina radna snaga.

„To nije razvojna politika, već ekonomija niskih očekivanja“, poručio je ministar finansija.

Prema njegovim rečima, prosečna plata u Srbiji je u decembru prošle godine prvi put prešla 1.000 evra, dok je minimalna zarada od 1. januara dostigla 551 evro.

Mali je istakao i da ne stoje tvrdnje o slabljenju izvoznog potencijala Srbije, navodeći da je izvoz roba i usluga više nego učetvorostručen u odnosu na 2012. godinu — sa 11,5 milijardi evra na 47,7 milijardi evra u 2025. godini.

On je odbacio i ocene da tekući deficit predstavlja dokaz ekonomske slabosti, navodeći da Srbija uvozi opremu, tehnologiju, infrastrukturu i kapitalna dobra jer se gradi i investira. Kako je dodao, deficit tekućeg računa godinama se pokriva stranim direktnim investicijama.

Mali je naveo da su blokade puteva, škola i institucija imale uticaj na poslovni ambijent, turizam, transport i investicionu percepciju zemlje, ali da je Srbija, uprkos tome, već u prvom kvartalu ove godine ponovo među najbrže rastućim ekonomijama Evrope.

Na kraju je poručio da savremeni rast ne može da se zasniva na jeftinoj radnoj snazi, već na industriji više dodate vrednosti, IKT sektoru, uslugama, infrastrukturi, inovacijama i investicijama.

„Srbija danas ima makroekonomsku i finansijsku stabilnost kakvu nije imala decenijama. To nisu politički stavovi, već merljivi rezultati koje građani jasno vide“, zaključio je Mali.