Lazarević menja organizaciju rada UKC Niš: Od 200 pritužbi pacijenata, 95 odsto rešeno za najviše tri dana

Od oko 200 pacijenata koji su se obratili rukovodstvu Univerzitetskog kliničkog centra Niš, problemi njih 95 odsto rešeni su odmah ili u roku od dva do tri dana, izjavio je v. d. direktora ove zdravstvene ustanove doc. dr Milan Lazarević, gostujući u emisiji Niš TV „Gost urednik“.

Kako je objasnio, najveći broj primedbi odnosio se na administrativne prepreke, teškoće prilikom zakazivanja pregleda, dugo čekanje na terapiju i organizaciju rada specijalističkih ambulanti.

Lazarević je naglasio da zdravstveni radnici moraju da saslušaju pacijente, prime ih i pokušaju da pronađu rešenje za njihov problem, jer su, kako je rekao, lekari tu upravo zbog pacijenata.

„Ljudi su bolesni, a posebno u našem kraju teško dolaze do lekara. Ja sam lekar koji ne radi privatno i imam potpuni legitimitet da o tome govorim. Naš posao je da pomognemo ljudima, da, ukoliko ih neko šalje privatno, pronađemo način da ne moraju da plate pregled i da im obezbedimo odgovarajući termin u Kliničkom centru“, rekao je Lazarević.

Prema njegovim rečima, među najčešćim problemima sa kojima su se građani obraćali rukovodstvu UKC Niš bili su uputi bez termina, nemogućnost zakazivanja magnetne rezonance ili skenera, kao i administrativne poteškoće sa kojima se suočavaju pacijenti iz drugih gradova i opština.

Reč je najčešće o osiguranicima iz Bele Palanke, Pirota, Prokuplja, Vranja, Leskovca i drugih sredina, kojima je potrebna specifična dijagnostička ili specijalistička usluga u UKC Niš. Problem nastaje kada pacijent dobije uput bez zakazanog termina, dok su svi raspoloživi termini za određeni pregled već popunjeni.

Takav uput, objasnio je Lazarević, ne pokazuje da li je pregled hitan, koliko je važan niti radiologu daje dovoljno informacija kada bi dijagnostika trebalo da bude obavljena. Pacijenti zbog toga često ne mogu sami da zakažu pregled, pa se obraćaju Upravi UKC Niš.

Posebno osetljivu grupu predstavljaju onkološki pacijenti, kao i osobe koje čekaju izlazak pred konzilijum, ali bez nalaza skenera ili magnetne rezonance ne mogu da nastave lečenje. Dodatni problem nastaje kada uređaj u mestu iz kojeg pacijent dolazi ne radi, zbog čega je upućen u Niš.

„Tu se trudimo da izađemo ljudima u susret i pronađemo odgovarajući termin. Naš posao je da se posvetimo narodu i da što bolje organizujemo rad“, istakao je Lazarević.

Najviše primedbi na specijalističke ambulante

Značajan broj pritužbi odnosio se na rad i uslove u specijalističkim ambulantama. Lazarević je ocenio da se one trenutno nalaze u neadekvatnom prostoru, zbog čega dolazi do gužvi, otežanog snalaženja pacijenata i dužeg čekanja.

Kao dugoročno rešenje planirana je izgradnja nove poliklinike sa šest spratova, koja bi trebalo da objedini ambulantne preglede i pacijentima obezbedi bolje uslove. Ipak, Lazarević naglašava da se do izgradnje novog objekta ne može čekati, već da postojeći prostor mora odmah bolje da se organizuje.

„Dok čekamo polikliniku, moramo nešto da uradimo. Ne smemo da gubimo vreme i zato smo već napravili bolju organizaciju“, rekao je Lazarević.

UKC Niš je, kako je naveo, obezbedio donaciju za dva nova trijažna pulta, na kojima će se nalaziti medicinsko osoblje zaduženo da dočekuje i usmerava pacijente. Njihov zadatak biće da građanima objasne gde se nalazi određena ambulanta, pomognu im u vezi sa zakazivanjem i daju precizne informacije o terminu pregleda.

Cilj ove mere je da se smanje gužve i spreči nepotrebno kretanje pacijenata od jedne do druge ambulante u potrazi za informacijama.

Planirana je i promena rasporeda prostorija u postojećem objektu, kako bi se specijalističke ambulante rasteretile, a pacijentima omogućilo da pregled sačekaju u boljim uslovima. Lazarević je istakao da je neophodno što efikasnije koristiti prostor i druge resurse koje zdravstvena ustanova trenutno ima na raspolaganju.

Pritužbe uglavnom administrativne prirode

Od približno 200 građana koji su se obratili Upravi UKC Niš, najveći broj imao je problem administrativne prirode. Pojedini pacijenti duže su čekali terapije koje se nabavljaju kroz centralne nabavke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Lazarević je naveo da su i takvi slučajevi uspešno rešavani, uz koordinaciju sa nadležnim službama i institucijama.

„Od tih 200 ljudi, bez bilo kakvog preterivanja, 95 odsto problema rešeno je odmah ili u roku od dva do tri dana“, rekao je Lazarević.

U pojedinim slučajevima nije bila potrebna posebna medicinska intervencija, već razgovor, savet ili usmeravanje pacijenta prema ustanovi i službi koja može da mu pomogne. Prema njegovim rečima, građanima je često najvažnije da imaju kome da objasne svoj problem i da dobiju jasnu informaciju o narednom koraku.

„Kada saslušate ljude, već je pola posla obavljeno. Kada oni imaju sa kim da razgovaraju, onda dolazi druga polovina našeg posla – medicinska, da uradimo ono što struka dozvoljava“, naveo je Lazarević.

Primedbi je bilo i na organizaciju rada na Klinici za ortopediju. Jedna od njih odnosila se na pacijentkinju kojoj je rana teško zarastala, dok su se lekari koji su je pratili menjali zbog korišćenja godišnjih odmora.

Pacijenti se, kako je objasnio, često vežu za određenog lekara i očekuju nastavak lečenja kod njega, pa promena doktora može da stvori nesigurnost i utisak da im nije posvećeno dovoljno pažnje. Nakon prijave problema organizacija je poboljšana, a tim pacijentima posvećena je dodatna pažnja.

Lekari ne smeju da šalju pacijente privatno

Lazarević je poručio da će rukovodstvo UKC Niš pomagati građanima koji smatraju da su bez razloga upućeni u privatnu zdravstvenu ustanovu ili da u javnom sistemu ne mogu da dobiju odgovarajući termin.

Kako je istakao, pacijentu najpre treba pronaći mogućnost da pregled obavi u UKC Niš, bez dodatnih troškova, ukoliko ustanova raspolaže potrebnim stručnjacima i opremom.

Dolazak na mesto v. d. direktora UKC Niš za njega, kako je rekao, nije ni medalja ni pehar, već velika odgovornost. UKC Niš je jedna od najvećih zdravstvenih ustanova u Srbiji, kojoj gravitira veliki broj pacijenata sa juga i jugoistoka zemlje.

„Mi, kao lekari jedne tercijarne i kvartarne zdravstvene ustanove, ne smemo sebi da dozvolimo da naši pacijenti na bilo koji način ispaštaju“, naglasio je Lazarević.

Od zaposlenih očekuje da prema pacijentima pokažu ljubaznost, otvorenost i spremnost da ih saslušaju. Iako zdravstveni radnici, kao i svi drugi ljudi, imaju svoje svakodnevne i životne probleme, izborom lekarskog ili sestrinskog poziva prihvatili su obavezu da pomognu čoveku koji im se obrati.

„Pacijent nije došao da gleda da li sam ja danas neraspoložen ili imam neki problem. On je došao zato što ima zdravstvenu tegobu, a mi smo se školovali celog života da bismo bili tu da mu pomognemo“, rekao je Lazarević.

Prema njegovoj oceni, razgovor između zdravstvenog radnika i pacijenta često predstavlja polovinu rešenja, jer građanima pruža osećaj sigurnosti i pokazuje da njihov problem nije zanemaren.

Redakcija Niš TV