Prevencija i rana dijagnostika ključni u borbi protiv karcinoma pluća i gojaznosti
Rano otkrivanje bolesti često predstavlja najvažniji korak ka uspešnom lečenju, a preventivni pregledi mogu imati presudnu ulogu u očuvanju zdravlja. U Domu zdravlja sprovedena je akcija „Otvorena vrata“, tokom koje su građani imali priliku da obave skrining preglede za rano otkrivanje karcinoma pluća, ali i da se informišu o značaju prevencije i zdravih životnih navika.
Prema rečima lekara, odziv građana bio je dobar. Tokom akcije pregledano je oko 370 pacijenata, a kod približno tri odsto njih uočene su promene koje zahtevaju dalju dijagnostiku i pregled pulmologa.
„Skrining je veoma važan jer omogućava da se promene otkriju u ranom stadijumu, kada su mogućnosti lečenja mnogo bolje i kada su rezultati terapije uspešniji“, istakla je doktorka Jelica Janković.
Posebno ugrožene grupe su osobe starije od 50 godina koje imaju dugogodišnji pušački staž, ali i oni koji su kraće pušili, a imaju hronične bolesti pluća, česte upale ili su tokom života bili izloženi štetnim materijama na radnom mestu, poput azbesta.
Lekari podsećaju da rizik ne zavisi samo od pušenja, već i od genetike. Osobe čiji su roditelji, braća ili sestre bolovali od karcinoma pluća takođe spadaju u rizičnu grupu.
Karcinom pluća može dugo da se razvija bez jasnih simptoma, ali određeni znaci mogu biti upozorenje. Dugotrajan kašalj koji ne prolazi, otežano disanje i bolovi ili probadanja u grudima razlog su da se građani obrate svom izabranom lekaru.
U Srbiji se godišnje registruje oko 7.000 novoobolelih od karcinoma pluća, dok oko 5.000 ljudi izgubi život od ove bolesti. Zbog toga stručnjaci apeluju na prevenciju, prestanak pušenja, izbegavanje štetnih faktora rizika, boravak na svežem vazduhu i redovnu fizičku aktivnost.
Gojaznost – bolest savremenog doba
Pored karcinoma pluća, jedna od tema o kojoj se sve više govori jeste i gojaznost, koja više nije samo estetski problem, već ozbiljan zdravstveni izazov.
Na stručnom predavanju u Domu zdravlja „Endokrina perspektiva gojaznosti“ lekari su ukazali na posledice povećane telesne mase i faktore koji dovode do njenog nastanka.
Prema procenama, veliki broj ljudi u svetu ima problem sa viškom kilograma, a očekuje se da će u narednim godinama taj broj dodatno rasti. Posebno zabrinjava podatak da sve više mladih i dece ima problem sa gojaznošću.
„Masno tkivo nije samo pasivna naslaga u organizmu, već predstavlja endokrini organ koji luči materije koje mogu negativno da utiču na zdravlje“, objasnili su stručnjaci.
Najveći rizik predstavlja nagomilavanje masnog tkiva u predelu stomaka, jer ono povećava mogućnost nastanka hipertenzije, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, infarkta i moždanog udara.
Glavni uzroci gojaznosti su nepravilna ishrana, prevelik unos kalorija, nedovoljna fizička aktivnost i savremeni sedentarni način života.
Lekari preporučuju uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem i vlaknima, smanjen unos šećera i industrijske hrane, kao i svakodnevnu fizičku aktivnost prilagođenu godinama i zdravstvenom stanju.
„Čak i obična svakodnevna šetnja može značajno doprineti zdravlju. Važno je da fizička aktivnost postane deo životnih navika“, poručuju stručnjaci.
Lečenje gojaznosti zahteva multidisciplinarni pristup koji uključuje lekare, nutricioniste, a često i psihologe, jer uzroci prekomerne telesne mase mogu biti različiti.
Borba za zdravlje počinje prevencijom – redovnim pregledima, promenom životnih navika i brigom o sopstvenom organizmu.
Projekat je realizovan uz podršku i sufinansiranje od strane Gradske uprave za socijalnu i porodičnu zaštitu, obrazovanje, kulturu i sport Grada Niša, čija je podrška omogućila snimanje i emitovanje 48 emisija, kao i ostvarenje svih planiranih ciljeva projekta.
