Štitna žlezda – mali organ koji upravlja velikim procesima u telu

Iako je mala po veličini, štitna žlezda ima ogroman značaj za funkcionisanje celog organizma. Hormoni koje proizvodi utiču na rad gotovo svih organa i sistema – od metabolizma, rada srca i telesne temperature, do nivoa energije, rasta, razvoja i mentalnog zdravlja.

Kada štitna žlezda ne funkcioniše pravilno, posledice mogu biti različite, a simptomi se često zanemaruju ili pripisuju umoru, stresu i savremenom načinu života. Promene telesne težine, iscrpljenost, nervoza, poremećaji sna, ubrzan rad srca, opadanje kose i problemi sa koncentracijom mogu biti znak da je potrebno obratiti pažnju na zdravlje ovog važnog organa.

Povodom Svetskog dana štitne žlezde, stručnjaci podsećaju da su bolesti ovog organa veoma česte i da je rano otkrivanje od velikog značaja za uspešno lečenje.

„Bolesti štitaste žlezde spadaju među najčešću patologiju u endokrinologiji, odmah uz šećernu bolest. Veliki broj pacijenata koje pregledamo upravo dolazi zbog problema sa štitnom žlezdom“, ističe endokrinolog doktor Saša Radenković.

Prema rečima stručnjaka, broj pacijenata sa bolestima štitne žlezde raste, kao i kod mnogih drugih hroničnih nezaraznih bolesti. Na to utiču produžen životni vek, veća izloženost različitim faktorima iz okruženja, ali i savremeni način života.

Ipak, lekari upozoravaju da se često javljaju i pacijenti koji imaju sumnju na poremećaj rada štitne žlezde, ali njihove tegobe nisu povezane sa ovim organom.

Zbog toga je prvi korak obraćanje izabranom lekaru, koji na osnovu razgovora i pregleda procenjuje da li postoji razlog za dalje ispitivanje.

Štitna žlezda može da radi usporeno, što se naziva hipotireoza, ili ubrzano, kada dolazi do hipertireoze. Oba stanja mogu izazvati različite simptome i zahtevaju odgovarajuću terapiju.

Osnovni pregled u proceni zdravlja štitne žlezde predstavlja ultrazvučni pregled, kojim se mogu uočiti promene u veličini, građi i izgledu ovog organa. Uz laboratorijske analize hormona, lekar dobija kompletniju sliku o stanju pacijenta i određuje dalji tok lečenja.

„Kod bolesti štitne žlezde nisu važni samo poremećaji funkcije, već često i promene u izgledu, veličini i strukturi same žlezde. Zato je ultrazvuk veoma značajan u dijagnostici“, navodi doktor Radenković.

Simptomi koji mogu ukazivati na problem sa štitnom žlezdom nisu uvek isti kod svih pacijenata. Neko može primetiti naglo povećanje ili gubitak telesne težine, pojačanu pospanost, nesanicu, promene apetita, osećaj ubrzanog rada srca ili pojačano znojenje.

Lekari savetuju da se ne ignorišu promene koje se ranije nisu pojavljivale.

„Ako nešto što ste ranije normalno radili odjednom postane teško, ako se brzo umarate, ako vam smeta toplota koju ranije niste primećivali ili imate lupanje srca i znojenje bez razloga – to je znak da treba razgovarati sa lekarom“, ističu stručnjaci.

Prevencija, redovni pregledi i osluškivanje sopstvenog organizma ključni su za pravovremeno otkrivanje problema. Iako bolesti štitne žlezde mogu značajno uticati na kvalitet života, uz pravilnu dijagnostiku i odgovarajuće lečenje mogu se uspešno kontrolisati.

Borba za zdravlje počinje malim koracima – brigom o telu, redovnim kontrolama i odgovornim odnosom prema sopstvenom zdravlju.

Projekat je realizovan uz podršku i sufinansiranje od strane Gradske uprave za socijalnu i porodičnu zaštitu, obrazovanje, kulturu i sport Grada Niša, čija je podrška omogućila snimanje i emitovanje 48 emisija, kao i ostvarenje svih planiranih ciljeva projekta.