Vučić o Klasteru 3: Hrvatska bi Srbiju na kolenima, kao Crnu Goru, ali Srbija više neće biti džak za udaranje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, povodom rasprave ambasadora zemalja članica Evropske unije o otvaranju Klastera 3, da Srbija ostaje na evropskom putu, ali da odluke u Briselu nisu uvek zasnovane samo na zaslugama i urađenom poslu.

Govoreći u Dnevniku RTS-a o odnosima sa Evropskom unijom, Klasteru 3, spoljnoj politici Srbije, pritiscima zbog neuvođenja sankcija Rusiji, odnosima u regionu, ekonomiji i novim merama za građane, Vučić je poručio da Srbija neće odustati od svoje politike, ali ni pristati da bude ponižavana.

„Ne možemo da kažemo da su svi bili protiv. Dve ili tri zemlje su bile snažno protiv, znali smo koje. Najviše me pogađa što su naši ljudi radili vredno. Rekao sam im da imaju političku slobodu da urade sve što Evropska komisija traži. Ali ne možete da promenite političku volju“, rekao je Vučić.

On je istakao da mu je teško da vidi ljude koji su uložili mnogo energije u reformski proces, a koji sada teško podnose činjenicu da otvaranje Klastera 3 ponovo zavisi od političke odluke država članica.

„Govorio sam im da nije sve zasnovano na zaslugama. Ne treba previše očajavati. Sve je to očekivano“, rekao je predsednik.

Evropska komisija je prethodno preporučila Savetu EU da se u julu 2026. godine otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom, ocenjujući da je Srbija ostvarila napredak u ključnim oblastima i da je obezbeđena ravnoteža potrebna za taj korak. U dokumentu su, između ostalog, navedeni pomaci u oblasti pravosuđa, procesa izbora članova Saveta REM-a, izbornih preporuka ODIHR-a, spoljnopolitičkog usklađivanja i dijaloga uz posredovanje EU.

Vučić je, međutim, naglasio da građani Srbije ne treba da se bave samo time koji će klaster biti otvoren, već i konkretnim pitanjima koja utiču na svakodnevni život.

„Ljudi u Srbiji više treba da brinu koji ćemo put da otvorimo nego o Klasteru 3. Ne kažem da otvaranje klastera nije važno, veoma je važno, ali kao što vidite, ne možete uvek ni najboljim mogućim radom da utičete na to“, poručio je Vučić.

Posebno se osvrnuo na stav Hrvatske, koja je, prema dostupnim informacijama, bila među zemljama protiv otvaranja Klastera 3.

„Što se tiče hrvatskih komšija, ništa novo. Oni vole da vide Srbiju na kolenima, slabu, siromašnu i poniženu Srbiju. Baš ono što rade Crnoj Gori danas, voleli bi da rade i Srbiji. Dok sam na funkciji, to se neće desiti“, rekao je Vučić.

Predsednik je poručio da Srbija ne želi sukobe, ali da više neće biti zemlja kojom se može upravljati pritiscima.

„Srbija više nikada neće biti džak za udaranje. Mi želimo da sami određujemo svoju sudbinu. Mi više nikome nećemo biti plen“, istakao je Vučić.

Govoreći o izjavama predsednika Hrvatske Zorana Milanovića o naoružavanju Srbije, Vučić je rekao da neće odgovarati na „budalaste primedbe“ na nepristojan način, dodajući da Srbija poštuje Hrvatsku kao zemlju koja ima snažnu vojsku i koja je članica NATO-a.

„Oni su deo NATO-a, mi nismo i ne želimo da budemo. Mi smo sposobni da sačuvamo svoju slobodu i da odbranimo svoju zemlju“, naveo je predsednik.

Jedna od ključnih tema bila je i spoljna politika Srbije, posebno pritisci da Beograd uvede sankcije Rusiji. Vučić je rekao da su baltičke zemlje, skandinavske zemlje i zemlje Beneluksa kao osnovnu primedbu iznele upravo zahtev da Srbija uvede sankcije Moskvi.

„Da ljudima prevedemo: mi poštujemo Ukrajinu, koja nije priznala Kosovo. Nama je prijateljska zemlja Rusija, koja se takođe zalaže za teritorijalni integritet Srbije. Nastavićemo da gradimo dobre odnose i sa Kijevom i sa Moskvom, ali nećemo da menjamo politiku zato što neko vrši pritisak“, rekao je Vučić.

On je dodao da je u današnjim međunarodnim okolnostima teško voditi samostalnu politiku.

„Teško je biti nezavisan i slobodan u današnjem svetu. Vidite da nije lako ni jednoj Španiji. Morate da imate kuraži, volje i želje da se borite za svoju zemlju i da izdržite pritisak koji normalni ljudi ne mogu da izdrže“, poručio je predsednik.

Vučić je najavio da Srbiju u narednom periodu očekuju važne posete u inostranstvu, ali i dolazak važnih gostiju u Beograd, ocenjujući da Srbija mora da nastavi da razgovara sa svima i da čuva sopstvene interese.

Govoreći o ekonomiji, Vučić je naveo da je stopa inflacije u junu iznosila 2,7 odsto i da je, kako je rekao, niža nego u Evropskoj uniji. Kao problem je izdvojio globalne nestabilnosti i novi talas krize između Amerike i Irana, koji, prema njegovim rečima, utiče na cenu nafte.

„Nažalost, bio sam u pravu, jer nije rešen koren problema. Nama to pravi problem oko cene nafte. Mi sutra moramo da izdvajamo državne pare da bismo držali cenu“, rekao je Vučić.

Predsednik je govorio i o novom paketu mera za građane, najavljujući da bi one mogle da budu predstavljene ranije nego što se očekivalo, najverovatnije sredinom septembra.

„Biće još dobrih mera. Verujem da ćemo uspeti još nečim da obradujemo sve građane. Ne mogu do kraja da kažem, ali verujem da ćemo sve punoletne građane da obradujemo, i to ne sredstvima iz budžeta. Još istražujemo“, rekao je Vučić.

Dodao je da država mora da razmišlja o građanima i da vodi racionalnu politiku, bez obzira na pritiske i odluke koje dolaze spolja.

„Mi moramo da razmišljamo o našim ljudima. Razumemo odluku EU, zahvalan sam Ursuli fon der Lajen i Antoniju Košti, ali Srbija mora da živi racionalan život“, rekao je predsednik.

Govoreći o Crnoj Gori, Vučić je ocenio da se, kako je naveo, vidi „licemerje Zapada“ i „antisrpska priroda režima u Podgorici“. Uporedio je položaj Srba u Crnoj Gori sa položajem Albanaca u Severnoj Makedoniji, navodeći da u Severnoj Makedoniji ne postoji ništa što nije ispisano i na albanskom jeziku, dok je Srbima, kako tvrdi, „sve i svuda zabranjeno“.

Vučić je zaključio da Srbija želi mir, saradnju i evropsku budućnost, ali da neće odustati od samostalne politike, odbrane svojih interesa i prava da sama odlučuje o svojoj sudbini.

Redakcija Niš TV