Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da raste broj država članica Evropske unije koje podržavaju otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, ocenjujući da bi bilo fer da se, nakon četiri i po godine čekanja, napravi konkretan korak u procesu evropskih integracija naše zemlje.

Starović je istakao da je za Srbiju od izuzetnog značaja to što je početkom jula, šesti put zaredom, dobila pozitivnu preporuku Evropske komisije za otvaranje Klastera 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.

„Za nas je veoma važno to što smo sada, po šesti put zaredom, početkom jula dobili preporuku Evropske komisije da se konačno otvori Klaster 3, i to kroz vanrednu preporuku da se taj korak načini još tokom ovog meseca“, rekao je Starović za Tanjug.

Kako je objasnio, prethodnih pet preporuka bilo je sadržano u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije, objavljivanim krajem godine, počev od 2021. zaključno sa 2025. godinom. Ovoga puta, međutim, pozitivna ocena stigla je van redovnog godišnjeg ciklusa, početkom jula.

Prema njegovim rečima, takva preporuka ima posebnu težinu jer Evropska komisija jedina raspolaže odgovarajućim mehanizmima i stručnim kapacitetima da meritorno proceni da li je neka država kandidat spremna za otvaranje određenog klastera.

Odluka u rukama država članica EU

Starović je naveo da su pojedine članice Evropske unije iskazale skepsu ili iznele određene primedbe u vezi sa otvaranjem Klastera 3, ali je naglasio da to ne znači da bi sve one na kraju glasale protiv Srbije.

„Dve ili tri države možda su posebno skeptične, problematične ili negativno nastrojene. Ne bih govorio konkretno ni o njihovom broju, a kamoli o imenima, jer to ne bi bilo diplomatski. Komunikacija je svakodnevna i intenzivna, a u narednih desetak dana očekuje nas nastavak koordinacije i konsultacija među državama članicama“, rekao je Starović.

Dodao je da proces konsultacija vodi irsko predsedavanje Evropskom unijom i da bi položaj Srbije trebalo posmatrati u odnosu na decembar prošle godine, kada je otvaranje Klastera 3 poslednji put razmatrano, ali nije dobilo potrebnu saglasnost.

Ministar je naglasio da ne može da obeća kakav će biti ishod, jer je odluka u rukama Evropske unije i njenih država članica, ali smatra da bi nakon četiri i po godine bilo pošteno da klaster konačno bude otvoren.

Prema njegovim rečima, otvaranje Klastera 3 ne predstavlja završetak procesa, već samo jednu od brojnih etapa na evropskom putu Srbije. Ipak, taj korak imao bi značajnu političku i simboličku težinu jer bi pokazao da se napredak Srbije prepoznaje i konkretno vrednuje.

Starović veruje da bi Srbija, nakon otvaranja Klastera 3, veoma brzo mogla da bude spremna i za otvaranje Klastera 2 i Klastera 5, kao i za dostizanje važnih prelaznih merila u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost.

„Proces proširenja nisu muzičke stolice“

Govoreći o Beogradskoj deklaraciji, usvojenoj na Konferenciji predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, Starović je ocenio da su prve reakcije veoma pozitivne.

On je naveo da je reč o dobro osmišljenom formatu, koji su zajednički organizovale Narodna skupština Republike Srbije i Vrhovna rada Ukrajine, dok je prvi skup održan u Beogradu.

„To nosi dobru simboliku i pokazuje da svi mi koji smo kandidati za članstvo u Evropskoj uniji možemo mnogo toga da postignemo međusobnom saradnjom. Ne treba da pristajemo na to da budemo konkurencija ili da se međusobno takmičimo“, rekao je Starović.

Kako je istakao, proširenje Evropske unije nije proces u kojem postoji ograničen broj mesta za koja se kandidati bore.

„Proces proširenja nisu muzičke stolice, gde postoji određen broj mesta oko kojih se takmičimo, pa ko prvi stigne. Reč je o mnogo složenijem procesu u kojem možemo da pomažemo jedni drugima, što se već pokazalo i u praksi“, naglasio je ministar.

Srbija tehničke uslove ispunila još 2021. godine

Govoreći o mogućnosti da Srbija ostane u drugom planu zbog država sa istoka Evrope koje su geografski i politički bliže Rusiji, Starović je ocenio da se već godinama ponavlja isti začarani krug.

Kako je naveo, pojedine članice Evropske unije traže od Srbije da se jasno izjasni da li želi članstvo u EU, dok Srbija od Unije očekuje jasan odgovor na pitanje da li proširenje zaista ostaje strateški cilj i da li je naša zemlja deo tog procesa.

Starović je podsetio da je Srbija sve tehničke preduslove za otvaranje Klastera 3 ispunila još krajem 2021. godine.

„Bez obzira na to, spremni smo da učinimo dodatni napor i izađemo u susret očekivanjima koja postoje, uključujući dodatne političke uslove koji su se u međuvremenu nagomilali, naravno, u granicama mogućeg“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, cilj je da Srbija ispuni ne samo formalne obaveze, već i sva realno ostvariva očekivanja, nakon čega bi Evropska unija i njene ključne članice morale jasno da pokažu da li postoji stvarna politička volja za proširenjem.

„Na taj način prebacujemo loptu u dvorište Evropske unije i ključnih država članica, kako bismo konačno videli na čemu smo i da li Srbija zaista jeste obuhvaćena politikom proširenja“, naveo je Starović.

On je zaključio da je upravo to bio smisao ambicioznog reformskog talasa koji je Srbija sprovela tokom prethodnih meseci – da se ispune obaveze, odgovori na dodatna očekivanja i stvore uslovi da evropski partneri donesu konkretnu odluku o nastavku pristupnih pregovora.

Izvor: (Tanjug)