U parku preko puta Gradske kuće u Nišu, među stablima i stazama kojima svakodnevno prolaze stotine ljudi, gotovo čitav vek stoji bronzana figura mladog fudbalera. Za mnoge Nišlije ona je odavno postala deo poznatog gradskog pejzaža. Ipak, iza ovog spomenika krije se jedna od najpotresnijih i najhumanijih priča iz istorije grada – priča o Ljubomiru Jakovljeviću, mladiću koji je svojim životom platio spasavanje deteta iz nabujale Nišave.

Jakovljevićeva sudbina neraskidivo je povezana i sa prvim godinama organizovanog fudbala u Nišu. Bio je član Fudbalskog kluba „Sinđelić“, nastalog u međuratnom periodu zahvaljujući grupi sportskih entuzijasta koji su ličnim angažovanjem, ali i sopstvenim novcem, pomagali razvoj sporta koji je tek počinjao da osvaja Nišlije.

U to vreme nije bilo modernih stadiona, reflektora i velikih tribina. Jedna od prvih međugradskih fudbalskih utakmica u Nišu odigrana je na igralištu 16. pešadijskog puka. U aprilu 1922. godine „Sinđelić“ je ugostio ekipu „Građanskog“ iz Leskovca, koja je tada važila za uigran, borben i fer tim.

Susret je privukao veliki broj građana i bio jedan od događaja koji su stvarali prve generacije organizovane fudbalske publike u Nišu. Među igračima domaće ekipe bio je i mladi Ljubomir Jakovljević. Tada verovatno niko nije mogao da nasluti da će njegovo ime samo nekoliko godina kasnije ostati zauvek upisano u istoriju grada, ali ne prvenstveno zbog onoga što je radio sa loptom.

Jakovljević je postao simbol nesebičnosti i hrabrosti.

Tokom zime 1926. godine, jedan dečak upao je u ledenu i nabujalu Nišavu. Voda je bila hladna, reka snažna, a dete je počelo da se bori sa bujicom.

Videvši šta se događa, Jakovljević nije oklevao.

Ušao je u reku i pokušao da spase dečaka. Njegova intervencija bila je uspešna – dete je izvučeno iz opasnosti i spaseno. Mladi fudbaler, međutim, nije uspeo da pobedi ledenu i snažnu Nišavu.

Njegovo herojstvo plaćeno je najvišom cenom.

Vest o smrti Ljubomira Jakovljevića duboko je potresla Niš. Herojski čin mladog sportiste izazvao je ogromno poštovanje među sugrađanima, a njegovi prijatelji i saigrači iz „Sinđelića“ odlučili su da sećanje na njega ne sme da nestane.

Klub je angažovao srpskog vajara Živojina Lukića, koji je izradio bronzanu skulpturu fudbalera. Na inicijativu „Sinđelića“ i tadašnjih gradskih vlasti, spomenik je 1927. godine postavljen u parku pored Nišave, preko puta današnje Gradske kuće.

Gotovo jedan vek kasnije, bronzani fudbaler i dalje je na svom mestu.

Pored njega prolaze generacije Nišlija. Neko zastane, neko samo produži dalje, a mnogi možda i ne znaju kakva se priča krije iza figure mladog sportiste.

Jer ovo nije samo spomenik jednom fudbaleru, niti samo uspomena na vreme kada je fudbal u Nišu pravio prve ozbiljne korake.

To je spomenik jednom trenutku u kojem je čovek, bez razmišljanja o sopstvenom životu, odlučio da spase tuđi.

Ljubomir Jakovljević tako je ostao zapamćen mnogo dalje od granica fudbalskog terena – kao podsetnik da se najveće pobede nekada ne mere golovima i rezultatima, već hrabrošću i ljudskošću.

Redakcija Niš TV