Prvi predlog plana sanacije i obnove Deliblatske peščare, koji će obuhvatiti period od 2027. do 2031. godine, trebalo bi da bude završen u narednih sedam dana, najavila je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.

Ministarka je u Edukativnom centru „Čardak“ u Deliblatskoj peščari razgovarala sa predstavnicima pokrajinskih i republičkih institucija, sa kojima je dogovorena intenzivna i svakodnevna komunikacija kako bi se što brže reagovalo na posledice požara i pripremili naredni koraci.

„Dogovorili smo nešto što nije česta situacija, ali mislim da ovakve okolnosti iziskuju delovanje iz sekunde u sekundu. Za nedelju dana imaćemo prvi predlog plana sanacije i obnove za period od 2027. do 2031. godine. Trudićemo se da radimo paralelno i da ne čekamo da se u potpunosti završi lokalizacija požara, već da zajednički planiramo sanaciju i obnovu“, rekla je Pavkov.

Pavkov je posebno istakla značaj informacionog alata NIMOS, koji je razvio Institut za nizijsko šumarstvo. Sistem omogućava praćenje i predviđanje pravca duvanja vetra najmanje 24 sata unapred, što vatrogascima i drugim službama može znatno da olakša borbu sa požarima.

Kako je navela, NIMOS može da upozori službe, upravljače i korisnike određenog područja u kom pravcu će se vetar kretati, kako bi na vreme mogli da rasporede ljude, mehanizaciju i opremu i tako smanje moguću štetu.

Ministarka je naglasila da su požari koji su proteklih dana zahvatili više delova Srbije ostavili ozbiljne posledice po prirodu i zaštićena područja, zbog čega će resorno ministarstvo, kako je najavila, reagovati u što kraćem roku.

Pavkov je najavila mogućnost izdvajanja dodatnih sredstava kroz subvencije namenjene zaštićenim područjima.

„Pored Deliblatske peščare, požari su se dogodili i na Stolovima, Staroj planini i Radanu. Potrudićemo se da u što kraćem periodu raspišemo konkurs i obezbedimo dodatna sredstva upravljačima za sanaciju opožarenih staništa, kako bi tokom 2027. godine mogli fazno da nastave obnovu“, navela je ministarka.

Prilikom obnove prirodnih staništa biće razmatrana i mogućnost sadnje ne samo autohtonih vrsta, već i biljnih vrsta otpornijih na visoke temperature, kako bi se opožarena područja dugoročno bolje zaštitila od posledica sve ekstremnijih vremenskih uslova.

Izvor: (Tanjug)