RUS SERGEJ BOJCOV ZA NIŠ TV OTKRIO DETALJE KOJI SE NE VIDE NA SNIMKU: Kako izgleda skok sa 11.551 metra

Ruski ekstremni sportista i svetski rekorder Sergej Bojcov pomerio je granice ljudske izdržljivosti skokom sa visine od čak 11.551 metra. Tokom poduhvata dostigao je brzinu veću od 500 kilometara na sat, a iza nekoliko minuta slobodnog pada stajale su godine priprema, testiranja opreme i rada u uslovima koji su simulirali temperaturu od čak minus 60 stepeni Celzijusa.

O detaljima koji se ne vide na snimku, višegodišnjim pripremama, podršci porodice i mislima koje su mu prolazile kroz glavu dok je padao ka Zemlji, Sergej Bojcov govorio je u ekskluzivnom intervjuu za Niš TV sa Aleksom Avramovićem i Helenom Maksutovom.

Bojcov kaže da ideja o skoku iz stratosfere nije nastala preko noći. Kao čovek koji je iza sebe već imao veliki broj ekstremnih poduhvata i svetskih rekorda, želeo je novi izazov koji bi od njega zahtevao ne samo fizičku spremnost, već i preciznu organizaciju velikog tima.

Ideja je, kako je ispričao, počela da se razvija još 2023. godine.

„Od rekorda do rekorda rađaju mi se nove ideje. Pošto već imam 12 svetskih rekorda, 2023. godine došao sam na ideju o skoku iz stratosfere“, rekao je Bojcov.

Pripreme u uslovima koje ljudsko telo teško podnosi

Iako sam skok traje svega nekoliko minuta, priprema za njega bila je višegodišnja.

Jedan od ključnih delova bila su testiranja u barokomori, gde su simulirani uslovi kakvi vladaju na ogromnim nadmorskim visinama.

Bojcov je objasnio da je, uz podršku stručnjaka, prolazio kroz simulaciju uspona na približno 12.000 metara, kako bi se proverilo kako njegov organizam reaguje na ekstremne uslove.

„To je veoma neprijatno za organizam“, opisao je iskustvo.

Još zahtevnija bila su testiranja na ekstremno niskim temperaturama.

U termokomori je temperatura spuštana na oko minus 60 stepeni, a Bojcov je u takvim uslovima proveo približno sat vremena.

Nije se testirao samo čovek, već i kompletna oprema.

Proveravano je kako se ponaša zaštitno odelo, padobranski sistem, kao i da li ledeni vazduh može da prodre kroz pojedine delove opreme. U stvarnom skoku nije bilo prostora za improvizaciju – svaki sistem morao je da funkcioniše kada se Bojcov nađe kilometrima iznad zemlje.

Pogledao Zemlju sa 11,5 kilometara i zakoračio u prazninu

Ipak, nijedna simulacija nije mogla u potpunosti da pripremi čoveka za trenutak kada se vrata otvore i ispred njega više nema ničega.

Bojcov kaže da je jedan od najjačih utisaka bio pogled na Zemlju sa visine veće od 11 kilometara.

Pred njim se nalazio horizont i prizor koji potpuno menja osećaj prostora i visine.

„Ispred vas je zakrivljenje Zemlje, a vi zakoračujete u tu prazninu. Kao da ste u nekoj igri – ne znate kako će sve izgledati i šta ćete osetiti, ali zakoračujete prema našoj planeti“, opisao je trenutak skoka.

Za sportistu koji je iza sebe već imao brojne ekstremne izazove, upravo je taj korak predstavljao potpuno novo iskustvo.

„To je trenutak koji širi svest i razumevanje šta znači biti na 11.500 metara“, rekao je Bojcov.

Nakon izlaska iz balona počeo je slobodan pad.

Brzina je rasla do više od 500 kilometara na sat, dok se Zemlja velikom brzinom približavala.

„Pomislio sam: Zašto ovoliko dugo padam?“

Iako se svaki detalj priprema mesecima i godinama, percepcija vremena tokom ekstremnog poduhvata potpuno je drugačija.

Bojcov je otkrio da mu je tokom slobodnog pada u jednom trenutku kroz glavu prošla naizgled jednostavna, ali u takvoj situaciji gotovo neverovatna misao.

Pitao se – zašto toliko dugo pada i kada će konačno doći trenutak za otvaranje padobrana.

Za čoveka koji se prema zemlji kreće brzinom većom od 500 kilometara na sat, nekoliko desetina sekundi može da deluje potpuno drugačije nego čoveku koji skok posmatra sa zemlje.

Upravo takvi detalji, kaže, najbolje pokazuju koliko se percepcija menja kada se čovek nađe u ekstremnoj situaciji.

Strah nije bio od pada

Moglo bi se očekivati da je najveći strah nastupio nekoliko trenutaka pre skoka.

Bojcov, međutim, kaže drugačije.

„Straha od samog leta nije bilo. Više sam brinuo da sve bude pravilno organizovano“, rekao je.

Njegove najveće brige odnosile su se na tehničke detalje čitavog projekta.

Da li će balon uspeti da dostigne planiranu visinu? Da li će sistem za snabdevanje kiseonikom raditi bez problema? Da li će oprema izdržati ekstremnu hladnoću? Da li će svi članovi tima svoj deo posla obaviti u pravom trenutku?

Bojcov objašnjava da iza jednog ovakvog rekorda ne stoji samo čovek koji skače.

Iza njega je veliki broj ljudi i ogromna odgovornost.

U trenutku kada sportista napravi korak iz balona, praktično sve ono što je mesecima pripremano mora da funkcioniše bez greške.

Roditelji strahuju, supruga mu je velika podrška

Ekstremni sport, međutim, nema samo sportsku i tehničku stranu.

Dok Bojcov obara rekorde, njegovi najbliži svaki njegov novi poduhvat doživljavaju drugačije.

Priznao je da se njegovi roditelji veoma brinu zbog onoga čime se bavi.

Isto važi i za njegovu suprugu.

Ipak, upravo ona je jedna od njegovih najvećih podrški.

Bojcov kaže da mu mnogo znače njena podrška i molitve, ali i ljubav i vaspitanje koje je tokom života dobio od svojih roditelja.

Iza snimaka koji na društvenim mrežama izgledaju spektakularno i iza statistike o visini i brzini, tako ostaje i potpuno ljudska strana priče – porodica koja čeka da dobije vest da je još jedan ekstremni poduhvat uspešno završen.

„Važno je da čovek veruje u svoj san“

Bojcov svoje rekorde ne posmatra samo kao lične uspehe.

Jedna od poruka koje želi da ostavi iza svojih poduhvata jeste da veliki ciljevi ne dolaze sami od sebe.

Posebno se obratio mladima.

„Važno je da svaki čovek veruje u svoj san. Važno je da radi na svom snu i da ne misli da u životu bilo šta dolazi tek tako“, poručio je.

Prema njegovim rečima, svaki čovek u sebi ima „malog sanjara“ i važno je da ne prestane da sluša njegove želje.

„Želite da budete profesionalni pravnik? Radite na tome. Želite da budete najbolji hirurg na svetu? Idite ka tom snu“, rekao je.

Za njega, međutim, uspeh nema puni smisao ukoliko ostane samo lični rezultat.

Smatra da svojim radom čovek treba da motiviše i druge.

„Daj Bože da u svetu bude što više primera koji daju krila, motivišu i podržavaju mlade generacije“, poručio je Bojcov.

Od ideje koja se pojavila nekoliko godina ranije do trenutka u kojem je stajao na više od 11,5 kilometara iznad Zemlje, put Sergeja Bojcova podrazumevao je hiljade sati pripreme, ekstremnu hladnoću, testiranje granica ljudskog organizma i koordinaciju velikog broja ljudi.

A onda je ostao samo jedan korak.

Korak iz balona – u prazninu.

Redakcija Niš TV