Životni put Ratka Mladića : Od detinjstva u Kalinoviku do komandanta VRS i doživotne presude
General Ratko Mladić preminuo je danas u Hagu.
Ratko Mladić, rođen 12. marta 1942. godine, bio je srpski general i komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine. Tokom ratnih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini komandovao je nizom ključnih vojnih operacija.
Rođen je u selu Božinovići, u opštini Kalinovik, u Kraljevini Jugoslaviji – danas Republika Srpska, Bosna i Hercegovina.
Mladićevog oca ubile ustaše, majka sama podizala decu
Otac Neđo (1909–1945) bio je partizan, a ubile su ga ustaše 1945. godine u jurišu na rodnu kuću Ante Pavelića, u selu Sunj. Ni danas se ne zna gde mu je grob.
– Moj sin je prvi posle mnogo generacija koji zna svog oca. Majka Stana tokom prošlog rata je organizovala Srpkinje da pletu čarape sinovima i muževima – prisećao se Mladić.
Majka Stana Mladić, devojačko Lalović, sama je podizala ćerku Milicu i sinove Ratka i Milivoja.
Želeo da bude lekar
Osnovnu školu završio je u rodnom mestu. U to vreme želeo je da postane učitelj, dok je kasnije preovladala želja da postane hirurg.
Posle osnovne škole Mladić odlazi u Sarajevo, gde neko vreme radi kao kvalifikovani metalostrugar u preduzeću „Tito“. Ubrzo se predomislio i konačno opredelio za vojni poziv, pa je otišao u Beograd, gde je završio Vojnoindustrijsku školu u Zemunu.
Vojna karijera
U JNA ulazi putem konkursa za Vojnu akademiju 20. oktobra 1961. godine. Završio ju je sa odličnim uspehom, kao šesti u klasi, a 27. septembra 1965. godine primljen je u aktivnu vojnu službu JNA.
Od septembra 1976. godine, u 29. klasi Komandno-štabne akademije, pohađa Centar visokih vojnih veština, garnizon Beograd, opštevojni smer. Završio je Vojnu akademiju KoV i Komandno-štabnu akademiju kao prvi u klasi.
Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965. godine, a komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u Skoplju 4. novembra iste godine, kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. godine postaje komandir izviđačkog voda, u maju 1970. godine poručnik, a potom kapetan i kapetan prve klase.
U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. godine, kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu od 1976. do 1978. godine pohađa Komandno-štabnu akademiju, a po njenom završetku odlazi na službu u Kumanovo, u Treću armiju, gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.
Čin potpukovnika dobija 25. decembra 1980. godine na Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje.
Od 18. avgusta 1986. godine, sa činom pukovnika, postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije Treće armije, u Štipu.
Na školovanje od godinu dana odlazi septembra 1986. godine, kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KoV.
U Skoplje je premešten 31. januara 1989. godine u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. godine premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u prištinskom garnizonu.
Za načelnika Odeljenja za OPN, odnosno operativno-nastavne poslove, 9. korpusa u garnizonu Knin premešten je 3. juna 1991. godine, a ubrzo potom unapređen je za načelnika Štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.
Naredbom Predsedništva SFRJ od 11. decembra 1991. godine dobio je čin general-majora.
Potom je maja 1992. godine iz JNA prebačen u novoformirane srpske snage u BiH.
Aprila 1992. godine Ratko Mladić vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a potom postavljen za načelnika štaba i zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. godine.
Na Dan Svetog Vasilija Ostroškog, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjaluci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen je za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Na tom položaju ostao je do 1996. godine. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. godine.
Ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, 8. novembra 1996. godine, Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS.
Zvanično, njegova vojna karijera u VRS završava se polovinom 1997. godine, dok je u penziju otišao 7. marta 2002. godine, kada je ukazom predsednika Republike Srpske prestala njegova profesionalna vojna služba.
Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice, 28. februara 2001. godine, nije penzionisan.
Haški tribunal i presuda
Penziju je primao do novembra 2005. godine, kada mu je ukinuta u vreme sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za njegovim hapšenjem i izručenjem.
Njegova nepokretna imovina zamrznuta je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u Parlamentu Srbije i Crne Gore 7. aprila 2006. godine.
Tužilaštvo u Hagu podiglo je u julu 1995. godine optužnicu protiv Ratka Mladića za genocid i zločine protiv čovečnosti. Više od decenije bio je u bekstvu, a uhapšen je 26. maja 2011. godine u kući rođaka u selu Lazarevo kod Zrenjanina.
U Hag je prebačen 31. maja, a suđenje je počelo 16. maja 2012. godine.
Prvostepenom presudom od 22. novembra 2017. godine osuđen je na doživotnu kaznu zatvora.
Tom prilikom Mladić je rekao:
– Sve je ovo čista laž.
Presuda je izrečena posle pauze tokom koje je Mladiću pozlilo. Sudija Alfons Ori saopštio je da ga Sudsko veće osuđuje na doživotnu kaznu zatvora.
Kaznu doživotnog zatvora potvrdilo je Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove 8. juna 2021. godine. Osuđujuća presuda potvrđena je za genocid u Srebrenici, kao i za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Za optužbu za genocid u drugim opštinama u Bosni i Hercegovini nije proglašen krivim.
Uprkos presudi u Hagu, deo Mladićevih sunarodnika i dalje ga smatra herojem.
Iz braka sa suprugom Bosiljkom ima sina Darka, koji sa porodicom živi u Beogradu, dok je ćerka Ana preminula u martu 1994. godine.
Redakcija Niš TV
