Milić samo za Instagram: od čega strahuje rukovodstvo Medijane?
Sednica skupštine Gradske opštine Medijana, na kojoj se raspravljalo o izveštaju o trošenju novca iz budžeta proteklo je uz zabranu izveštavanja. Naime, ekipi Niš Televizije nije dozvoljen ulaz u skupštinsku salu, uz obrazloženje da nismo akreditovani. Sednica je inače hitno sazvana, a na prethodnoj sednici, odbornici SNS upozorili su da je u skladu sa zakonom neophodno da na dnevnom redu bude i izveštaj o trošenju sredstava.
Ako je sve transparentno — zašto su novinarska pitanja problem? Dragan Milić i njegovi saradnici vole kamere. Vole fotografije, objave, snimke i pažljivo pripremljene nastupe na društvenim mrežama. Ali šta se dešava kada kamera nije samo kamera, već iza nje stoji novinar koji želi da postavi pitanje? Tada, po svemu sudeći, stvari postaju mnogo manje udobne.
Na današnju sednice nisu dobrodošli mediji poput Niš TV-a, „Snage juga“„Niške inicijative“. Ako je rad Skupštine javan, čemu onda strah od novinara? Ovde više nije reč samo o tome ko će sedeti u sali. Reč je o odnosu vlasti prema javnosti. Građani imaju pravo da znaju šta njihovi izabrani predstavnici rade. Imaju pravo da čuju raspravu, da vide ko je za šta glasao i da saznaju kako se donose odluke koje se tiču njihovog života. A novinar ima pravo da pita. To pravo nije privilegija rukovodstva opštine da dodeli onome ko mu je simpatičan, a uskrati onome čija pitanja nisu prijatna. Ukoliko su vrata Skupštine otvorena samo za odabrane, onda javnost dobija veoma neobičnu verziju transparentnosti: sve može da se vidi — pod uslovom da niko ništa ne pita. Ako rukovodstvo GO Medijana smatra da nema šta da krije, najjednostavniji način da to dokaže jeste da otvori sednice za medije i omogući novinarima da rade svoj posao. Bez spiskova „podobnih“. Posebno pitanje zaslužuje i odnos prema medijima i platformama koje se kritički odnose prema vlasti, poput „Niške inicijative“. Dragan Milić može da bira šta će objaviti na svom Instagram profilu. Može da bira fotografije. Može da bira saopštenja. Može da bira reči kojima će predstaviti svoj politički (ne)rad. Ali ne može da bira pitanja koja će javnost postaviti. To nije njegov Instagram. To je javnost. I upravo zato je suština problema mnogo veća od jedne sednice, jednog medija ili jednog novinara. Kada vlast počne da bira ko sme da pita, granica između transparentnosti i političke propagande postaje opasno tanka.
Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.
Redakcija Niš TV
