Na Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš prvi put je ugrađena biološka aortna valvula. Zahvat je izveden kod 82-godišnjeg pacijenta, kome je istovremeno urađen i trostruki aortokoronarni bajpas.

Operaciju je izveo kardiohirurški tim UKC Niš uz stručnu mentorsku podršku prof. dr Lazara Velickog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Prema rečima lekara, intervencija je protekla bez komplikacija.

Uvođenje bioloških valvula predstavlja novu proceduru u radu Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš, a plan je da ova metoda ubuduće postane deo redovnog programa lečenja pacijenata.

Direktor UKC Niš doc. dr Milan Lazarević istakao je da je razvoj kardiohirurgije jedan od prioriteta ustanove i da se u prethodnom periodu beleži značajan napredak.

„Tokom ove godine povećali smo broj kardiohirurških operacija za oko 15 do 20 odsto, a sledeći korak je intenzivniji razvoj minimalno invazivne kardiohirurgije“, rekao je Lazarević.

On je dodao da je cilj uvođenje još složenijih procedura, uključujući i implantaciju uređaja koji mogu da pomognu radu leve srčane komore kod najtežih pacijenata.

Pre same operacije održana je stručna edukacija za tim Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš, tokom koje je predstavljena tehnika ugradnje biološkog zaliska.

Prof. dr Lazar Velicki ocenio je da je zahvat protekao uspešno i da predstavlja početak šire stručne saradnje.

„Kod pacijenta starog 82 godine urađena je kombinovana procedura – zamena aortnog zaliska i trostruki aortokoronarni bajpas. Po prvi put je na Klinici za kardiohirurgiju UKC Niš ugrađen biološki zalistak i sve je proteklo bez komplikacija“, rekao je Velicki.

Aortna stenoza, odnosno suženje aortnog zaliska, najčešće se javlja kod starijih osoba usled degenerativnih promena i nakupljanja kalcijuma. Ova bolest otežava izlazak krvi iz leve komore srca i može dovesti do zamaranja, gušenja, bolova u grudima, gubitka svesti i srčane slabosti.

Biološka valvula izrađuje se od posebno obrađenog biološkog tkiva, a njena prednost kod određenih pacijenata jeste što uglavnom ne zahteva doživotnu terapiju lekovima protiv zgrušavanja krvi, kao što je slučaj kod mehaničkih zalistaka.

Rukovodilac Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš, ass. dr Saša Živić, naglasio je da biološki zalistak omogućava i mogućnost kasnijeg minimalno invazivnog rešavanja problema ukoliko dođe do njegovog propadanja.

„Važno je što mlađe generacije postepeno ulaze u rad i usvajaju nova znanja“, rekao je Živić.

Prema najavama lekara, saradnja sa stručnjacima iz Sremske Kamenice biće nastavljena kroz nove procedure. U planu je naredna implantacija aortnog zaliska minimalno invazivnim putem, kao i razvoj programa rekonstrukcije i zamene mitralnog zaliska biološkim valvulama.

Razmatra se i uvođenje naprednih metoda u lečenju srčane slabosti, među kojima su i složenije procedure poput implantacije LVAD uređaja i operacija na aorti.

Iz UKC Niš poručuju da je cilj da savremene kardiohirurške metode budu dostupne pacijentima iz Niša, juga i jugoistoka Srbije, bez potrebe da odlaze u druge zdravstvene centre.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Redakcija Niš TV