Nasilje nad starijim osobama, posebno nad roditeljima, jedan je od ozbiljnih problema o kojem se i dalje nedovoljno govori. Prema podacima Sigurne kuće u Nišu, čak deset odsto žena koje su boravile u ovoj ustanovi imalo je iskustvo nasilja od strane sopstvene dece.

Direktorka Sigurne kuće Sonja Šćekić upozorava da su među žrtvama najčešće majke, koje nasilje trpe od odraslih sinova, mada je bilo i slučajeva u kojima su počinioci bile ćerke.

– To su posebno teške priče i posebno težak oblik nasilja. Od ukupnog broja žena koje su boravile u Sigurnoj kući, deset odsto imalo je iskustvo nasilja od strane svoje dece – navela je ona.

Najčešći oblici nasilja su psihičko i fizičko, ali značajan problem predstavlja i ekonomsko nasilje.

Majke primoravaju da prepisuju imovinu i daju penziju

Prema iskustvu zaposlenih u Sigurnoj kući, posebno su ugrožene starije žene koje žive same, među njima i udovice.

U pojedinim slučajevima deca ih primoravaju da prepišu kuću, stan ili drugu imovinu, daju ovlašćenja za raspolaganje novcem ili im predaju penziju.

Takvi slučajevi, kako objašnjava direktorka, najčešće se pojavljuju u disfunkcionalnim porodicama u kojima postoje problemi sa alkoholizmom, zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, kockanjem ili velikim finansijskim teškoćama.

Često je reč o odraslim sinovima koji nemaju posao i prihode, pa finansijski zavise od majke.

– Majka je uvek ta koja može da pomogne i koja se apsolutno žrtvuje za svoje dete, sve do situacije da i sama ostane bez ičega. Uz to trpi različite vrste psihičkog i fizičkog nasilja – objašnjava direktorka Sigurne kuće.

I posle nasilja opravdavaju svoju decu

Poseban problem predstavlja činjenica da majke često pokušavaju da opravdaju ponašanje deteta koje ih zlostavlja.

Tokom razgovora sa stručnim radnicima, one se neretko vraćaju u period kada su njihovi sinovi ili ćerke bili mali, poslušni i dobri, a za kasnije nasilno ponašanje krive loše društvo, probleme na poslu ili druge životne okolnosti.

Zabeleženi su i slučajevi koji pokazuju koliko je jaka emotivna vezanost majke za dete čak i nakon ozbiljnog nasilja.

– Imali smo situaciju da je majka bila smeštena u Sigurnoj kući, a da je, kada bi izašla u šetnju, odlazila kući kod sina koji ju je zlostavljao da mu očisti kuću i skuva ručak – navela je Šćekić.

Takvi primeri, kako kaže, pokazuju koliko je ženama teško da prekinu odnos sa sopstvenim detetom, čak i kada je njihova bezbednost ugrožena.

Majke često odustaju od prijave

Veliki broj žena ne želi da postupak protiv deteta bude nastavljen.

Prema iskustvu Sigurne kuće, neke majke povlače prijave jer žele da sačuvaju odnos sa sinom ili ćerkom i nadaju se da će se dete ponovo ponašati kao ranije.

One često smatraju da će prijavom policiji ili pokretanjem postupka napraviti još veći problem svom detetu.

Upravo zbog toga nasilje neretko prijavljuju tek kada zadobiju ozbiljne povrede ili shvate da im je život neposredno ugrožen.

Četiri majke ove godine stradale od ruku svojih sinova

Direktorka Sigurne kuće upozorila je da porodično nasilje nad roditeljima može imati najteže posledice.

Prema podacima koje je iznela, od početka godine smrtno je stradalo 11 žena, a u četiri slučaja žrtve su bile majke koje su, kako je navela, stradale od ruku svojih sinova.

Zbog toga apeluje ne samo na žrtve već i na njihove komšije, rođake i prijatelje da reaguju ukoliko imaju saznanja da neko trpi nasilje.

– Jako je važno da i mi kao komšije i rođaci, ukoliko imamo saznanja o takvom događaju, nasilje prijavimo – poručila je ona.

Kome žrtve mogu da se obrate?

Nasilje se može prijaviti policiji, Centru za socijalni rad, ali i izabranom lekaru, kojem žrtva prilikom pregleda može da objasni šta joj se događa.

Za pomoć i savet mogu se obratiti i Sigurnoj kući radnim danima od 8 do 15 časova na broj telefona 018/521-210.

Direktorka naglašava da niko ne bi trebalo da živi u okruženju u kojem je izložen fizičkom, psihičkom ili ekonomskom nasilju.

Sigurna kuća pruža 24-časovnu zaštitu

Ženama koje odluče da potraže pomoć Sigurna kuća ne pruža samo smeštaj.

U objektu postoji 24-časovno obezbeđenje, a korisnicama su dostupni savetodavna podrška i stručna pomoć, kao i programi psihološkog i ekonomskog osnaživanja.

Kada je reč o mlađim ženama koje nemaju posao, stručni tim može da ih usmeri na dodatne edukacije i pomogne im u procesu zapošljavanja.

Kod starijih žena koje imaju penziju i rešeno stambeno pitanje važno je da budu uključene nadležne institucije, prvenstveno Centar za socijalni rad, kako bi slučaj bio praćen i kako bi se preduzele mere zaštite.

Poruka Sigurne kuće je jasna – nasilje ne treba prećutkivati, bez obzira na to da li ga čini partner, dete ili drugi član porodice. Pravovremena prijava može sprečiti dalje nasilje i, u najtežim slučajevima, sačuvati život.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Redakcija Niš TV