Alarm iz Niša: Prof. dr Stanković upozorava – svaki peti tinejdžer ima smetnje koje traže stručnu pomoć

Mentalno zdravlje u Nišu oslanja se na mrežu od više ustanova, ali ključni izazovi ne leže samo u broju kreveta i ambulanti, već u prevenciji, pravovremenoj pomoći i načinu na koji društvo reaguje na prve simptome – poručuje prof. dr Miodrag Stanković.

On navodi da Niš ima četiri tačke na kojima se mogu lečiti psihijatrijski pacijenti: Centar za zaštitu mentalnog zdravlja, Specijalnu psihijatrijsku bolnicu, psihijatrijsku službu u Gornjoj Toponici i Dom zdravlja. Resursi su, prema njegovoj oceni, solidni, ali prostora za napredak ima – pre svega u jačanju kadra.

„Ono što može biti bolje jeste broj psihijatara i podmlađivanje kadra. Posle jedne pauze nezapošljavanja, sada možemo da očekujemo poboljšanje jer dolaze mladi, ambiciozni i motivisani ljudi“, ističe Stanković.

Međutim, on naglašava da se mentalno zdravlje ne može svesti na „više lekara i više recepata“. Ključ je u tome da se sistem ne zasniva samo na lečenju, već prvenstveno na prevenciji, dobroj dijagnostici i psihoterapijskom radu.

„Nije dovoljno samo otići kod psihijatra. Psihijatri su lekari – dijagnostika, terapija, često lekovi. Ali dobar deo zaštite mentalnog zdravlja ne bazira se prvo na lečenju, već na prevenciji. Ljudi moraju da mogu da očekuju razgovor o svojim smetnjama, a ne da odmah dobiju lekove“, kaže Stanković.

Posebno zabrinjavajući deo slike odnosi se na mlade. Profesor navodi da najnoviji podaci istraživanja, na kojima se još sređuje analiza, pokazuju da je stanje među tinejdžerima gore od očekivanog.

„Podaci su neočekivano zabrinjavajući – oko 20 odsto tinejdžera ima neku mentalnu smetnju koja zaslužuje klinički pregled i eventualnu intervenciju. Očekivanja su bila da se to kreće između 10 i 15 odsto, u proseku oko 13 odsto“, upozorava Stanković.

Kao najčešće probleme u ovoj populaciji izdvaja depresivna i anksiozna stanja, dok za niže uzraste navodi utisak da se sve više govori o autizmu, uz napomenu da je za precizne zaključke potrebno oprezno tumačenje i pouzdani podaci.

„Najčešće su depresivna i anksiozna stanja. Kada se ide prema nižim uzrastima, postoji utisak da je u porastu autizam. Ne mogu da tvrdim da je to tačno, ali prosečna prevalenca u opštoj populaciji je oko jedan odsto – što nije malo“, kaže on.

Još jedan trend koji ga posebno brine tiče se zloupotrebe lekova, naročito anksiolitika, odnosno sredstava za smirenje. Stanković upozorava da se ljudi neretko samostalno „leče“ oslanjajući se na internet, forume i savete bez stručne kontrole.

„Postoji trend da se ljudi ne konsultuju sa stručnjakom, već se informišu preko interneta i pristupaju samopomoći. Kod problema sa spavanjem i anksioznošću najčešće dolazi do pogrešne upotrebe ili zloupotrebe lekova“, navodi Stanković.

Kao jednu od najtežih i najosetljivijih tema izdvaja suicid i upozorava da se period adolescencije često pogrešno posmatra kao „automatski zdrav“ period.

„Adolescencija se mitološki smatra vremenom dobrog zdravlja i dobrog raspoloženja, ali statistika je mračna: stopa suicidalnosti je na drugom mestu uzroka smrtnosti adolescenata. To je period vulnerabilnosti i nikako ne treba potcenjivati žalbe, simptome ili promenu ponašanja“, ističe profesor.

Zaključuje da je podizanje svesti i tačno informisanje javnosti jednako važno kao i rad zdravstvenog sistema – jer prvi korak ka pomoći često zavisi od toga da li će problem biti prepoznat na vreme.