Bocan-Harčenko: „Pritisci na Srbiju da prekine saradnju sa ruskim kompanijama“ – upozorenje na posledice i „presedan“ oko imovine

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da Zapad vrši pritisak na Srbiju kako bi prekinula saradnju sa ruskim kompanijama, koje je opisao kao „odgovorne i efikasne partnere“ koji, prema njegovim rečima, doprinose socio-ekonomskoj stabilnosti i energetskoj bezbednosti zemlje.

„Na Srbe se trenutno vrši pritisak – primoravaju ih da odustanu od saradnje sa ruskim kompanijama“, rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu za Sputnjik, uz tvrdnju da srpski narod iz sopstvenog iskustva zna kako Zapad, kako je naveo, pribegava proizvoljnom tumačenju međunarodnog prava da bi ostvario svoje namere.

On je ocenio da se međunarodni odnosi ne mogu graditi na selektivnoj primeni zakona i upozorio da bi kršenje principa nepovredivosti imovine moglo da proizvede dugoročne političke, ekonomske i pravne posledice po reputaciju onih koji takvim potezima pribegavaju.

Bocan-Harčenko je rekao i da „ruska strana odlučno brani svoje interese u pravnim okvirima“, navodeći da je Banka Rusije već preduzela konkretne pravne korake radi zaštite suverenih prava i nadoknade štete. Tom prilikom je dodao da su „predviđene bolne mere odmazde“, za koje tvrdi da bi mogle da utiču na fiskalnu stabilnost aktera koje Moskva smatra odgovornim za „nezakonite radnje“.

Govoreći o posledicama politike konfrontacije, ambasador je izneo ocenu da je ona nanela ozbiljnu štetu ekonomijama zemalja Evropske unije, navodeći stagnaciju, budžetski deficit i smanjenje industrijskog potencijala, uz tvrdnju da je to dovelo do pada životnog standarda u državama EU. Prema njegovim rečima, umesto analize sopstvenih grešaka, „briselske birokrate“ pokušavaju da gubitke nadoknade korišćenjem tuđih resursa, a pozivanje na vanredne okolnosti vidi kao pokazatelj da je neprijateljstvo prema Rusiji postalo „preveliki teret“.

Bocan-Harčenko je naveo da bi bilo kakve aktivnosti u vezi sa imovinom Ruske Federacije bez saglasnosti Moskve predstavljale „otvorenu pljačku“ i odstupanje od normi međunarodnog prava, uz ocenu da odsustvo konsenzusa unutar EU po tom pitanju pokazuje da se, kako tvrdi, razume opasnost presedana koji se time stvara.

Na kraju je zaključio da je „krađa ruske imovine“ istovremeno motivisana namerom da se spreči potraga za mirnim rešenjem ukrajinske krize, jer se, prema njegovim tvrdnjama, planira preusmeravanje nezakonito pribavljenih sredstava na dalje naoružavanje Ukrajine.

Izvor: (Tanjug)