Danas slavimo rođendan Duška Radovića – pesnika koji je Nišu dao glas detinjstva i najlepše reči srpske književnosti

Niš danas stoji tiši i topliji — jer se seća dana kada je rođen Duško Radović, jedan od najvoljenijih pisaca i pesnika koje je Srbija imala. Ovaj grad ga čuva kao deo svog identiteta, kao uspomenu koja ne bledi, kao ime koje se izgovara sa poštovanjem. Iz Niša su ponikle prve njegove misli, prve reči, prva pitanja o svetu, koja je kasnije pretvorio u stihove jasne kao jutro, a mudre kao večnost.

Dušan „Duško“ Radović postao je ikona stvaralaštva za decu i sve koji u sebi nose dete. Njegovo pero bilo je lagano, ali nikada površno. Njegove rečenice — kratke, ali teške od istine. Njegov humor — nežan, pametan, prepoznatljiv. On je pisao za decu, ali je govorio odraslima; učio ih da budu nežni, hrabri i radoznali. Male riječi, a velika značenja – njegova večita formula.

Autor, novinar, aforističar, urednik, voditelj… ali pre svega — čovek koji je znao da rečenicom od pet riječi objasni život. Emisije poput „Na slovo, na slovo” i kultne jutarnje poruke „Beograde, dobro jutro“ postale su deo kolektivnog sećanja prostora na kojem se govorilo i mislilo njegovim ritmom. Njegove knjige i aforizmi i danas putuju od generacije do generacije, iz školske klupe u domove, iz udžbenika u srce.

🕯 Danas Niš ne slavi samo uspomenu na rođenje — slavi nasleđe.
Grad mu zahvaljuje što je ostavio bogatstvo koje se ne može izmeriti, što je učinio da rečenice pevaju, da deca rastu uz poeziju, da se odrasli smeju kroz setu, a tuga pretvara u blag humor.

• Da u Nišu postoji škola koja nosi njegovo ime, da deca svakoga dana uče tuđa slova, prave prve rime, i možda jednog dana — sami postanu pisci.

• Da rad škole pokazuje da nasleđe Duška Radovića nije nešto što se čuva samo u knjigama ili uspomenama — već u praktičnoj realnosti, u znanju, obrazovanju, odrastanju.

• 

  Da je škola simbol kontinuiteta: od detinjstva Radovićevih, pa do dece današnjice — most koji povezuje vreme, vrednosti, i generacije.

Duško Radović nije pesnik jednog vremena. On je pesnik svakog detinjstva. Svake ulice gde se čuje dečji smeh. Svakog jutra koje počinje rečima i nadom.

Niš ga pamti, Srbija ga čuva, a reči ga čine večnim.

Jer dok god deca izgovaraju njegove stihove — Duško Radović traje.
I dok god odrasli u jednoj rečenici pronalaze smisao, on živi.