Srpska pravoslavna crkva danas, 29. avgusta, obeležava praznik Svetog Romana Đuniškog, jednog od poštovanih hrišćanskih podvižnika i molitvenika, čije ime vekovima okuplja vernike u manastiru Sveti Roman kod Đunisa.

U ovu drevnu svetinju i danas dolaze ljudi iz različitih krajeva Srbije kako bi se pomolili za zdravlje, porodicu, potomstvo, sreću i duhovni mir. Sa Svetim Romanom povezana su brojna narodna predanja, pa va posebnom verom prilaze njegovim moštima tražeći utehu i pomoć u teškim životnim trenucima.

Manastir Sveti Roman nalazi se na desnoj obali Južne Morave, u blizini Đunisa, i pripada Eparhiji niškoj. Smatra se jednom od najstarijih srpskih svetinja, a kroz vekove je bio mesto molitve, okupljanja i utočišta.

Ko je bio Sveti Roman Đuniški?

Prema crkvenom predanju, Sveti Roman živeo je podvižničkim životom, posvećen molitvi, postu i služenju Bogu, a upokojio se u 9. veku.

Vremenom su se oko njegovog imena razvila brojna predanja o pomoći ljudima koji su se suočavali sa bolešću, nevoljama i drugim životnim iskušenjima. Upravo zbog toga mnogi vernici i danas dolaze pred njegove mošti moleći se za sebe i svoje najbliže.

Posebno je rasprostranjeno verovanje da molitva Svetom Romanu donosi utehu onima koji prolaze kroz teške trenutke, dok se bračni parovi često mole i za potomstvo.

Vernici danas izgovaraju ovu molitvu

Na praznik Svetog Romana brojni vernici posećuju manastir kod Đunisa. Jedni dolaze da se pomole za zdravlje, drugi za mir i snagu, a mnogi i da zahvale za pomoć koju, prema sopstvenom verovanju, pripisuju molitvama upućenim svetitelju.

Posebno mesto na današnji dan ima molitva Svetom Romanu:

„Tebi, ugodniče Boga živoga, Romane čudotvorče, koji si ispunio zakon Boga i spasa našega Isusa Hrista i dobio od Njega život večni; klanjamo se s ljubavlju i blagodarimo Ti sa smirenjem, za premnoga Tvoja čudesna dela, kojima si pomogao nemoćnim ljudima, i proslavio ime Gospoda i spasa svoga. Amin.“

Svetinja sa vekovima dugom istorijom

Manastir Sveti Roman ima dugu i burnu istoriju. Njegovo postojanje vezuje se za srednji vek, a svetinja se pominje i u dokumentima koji se dovode u vezu sa vremenom vizantijskog cara Vasilija II početkom 11. veka.

Tokom svoje istorije manastir nije bio samo mesto molitve. U okviru kompleksa nekada je postojala i bolnica, dok je u ratnim i teškim vremenima pružao utočište stanovništvu.

Upravo spoj duhovnosti, tradicije i brojnih predanja učinio je manastir Sveti Roman jednim od mesta koje veliki broj vernika posećuje sa posebnom nadom.

Praznik Svetog Romana Đuniškog zato je za vernike više od datuma u crkvenom kalendaru. To je dan posvećen molitvi, porodici i nadi, kada mnogi zastanu pred svakodnevnim brigama i potraže mir, utehu i snagu u veri.

Redakcija Niš TV