Deklaracija o Srbiji usvojena bez Srbije! Ovo je glavni uslov za ulazak u EU: Po svaku cenu hoće da nam otmu Kosmet

Lideri Evropske unije i država članica, uz konsultacije sa partnerima sa Zapadnog Balkana, usvojili su zajedničku Deklaraciju na samitu EU–Zapadni Balkan, kojom se nastavlja insistiranje na tradicionalnim zahtevima – priznanju nezavisnosti tzv. Kosova i uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.

Zanimljivo je da je samit prvi put održan bez prisustva predstavnika Srbije, dok je u dokumentu od 20 tačaka upravo Srbiji posvećeno najviše pažnje. Tačka 18 u potpunosti se odnosi na Srbiju i navodi da „odsustvo normalizacije odnosa Prištine i Beograda koči oba partnera na njihovom evropskom putu“.

Za razliku od ostalih zemalja kandidata, za Srbiju je jasno naglašen poseban uslov – sprovođenje svih sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU, posebno Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog Aneksa. Time se, praktično, kao uslov postavlja prihvatanje tzv. Ohridskog sporazuma, koji se u javnosti tumači kao de fakto priznanje nezavisnosti južne srpske pokrajine.

U deklaraciji se navodi i da je finansijska podrška iz Fonda za reforme i rast Zapadnog Balkana uslovljena „konstruktivnim angažovanjem“ i „merljivim napretkom“ u normalizaciji odnosa, što znači da bi Srbija mogla ostati bez sredstava iz Brisela ukoliko ne ispuni postavljene zahteve.

U ostalim delovima dokumenta Evropska unija ponavlja da ostaje posvećena perspektivi članstva Zapadnog Balkana, uz poruku da je budućnost regiona u EU i da je proširenje realna mogućnost.

Deklaracija ne prolazi bez spominjanja Rusije i snažne podrške Ukrajini, uz ponavljanje zahteva da se zemlje kandidati usklade sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući uvođenje sankcija Rusiji. Pohvaljuju se partneri koji su već u potpunosti usklađeni, dok se ostali pozivaju da slede taj primer.

EU takođe najavljuje nastavak podrške Zapadnom Balkanu u borbi protiv sajber i hibridnih pretnji, manipulacija informacijama, kao i jačanje saradnje u oblasti bezbednosti, upravljanja migracijama, borbe protiv trgovine ljudima, korupcije, organizovanog kriminala i terorizma.

Posebnu izjavu objavio je i kabinet predsednika Saveta EU Antonija Košte, koji se osvrnuo na Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, ali bez direktnog pominjanja Srbije. Košta je poručio da Zapadni Balkan mora da napravi politički izbor između ostajanja u prošlosti ili kretanja ka zajedničkoj budućnosti u Evropskoj uniji, uz naglasak na pomirenje, saradnju i evropske vrednosti.

Izvor: (Informer)