Đurić iz Istanbula: Regionalni dijalog je pitanje bezbednosti

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je u Istanbulu, nakon drugog sastanka Balkanske mirovne platforme, da je regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu u aktuelnim globalnim okolnostima prerasla u pitanje nacionalne bezbednosti. Kako je naveo, u uslovima “globalne turbulencije” i promena u svetskom poretku, potreban je veći stepen poverenja i dijaloga u regionu kako zemlje i teritorije Zapadnog Balkana ne bi bile uvučene u novi ciklus loših odnosa.

Đurić je ocenio da od odnosa sa neposrednim susedima zavise i dinamika ekonomskog rasta Srbije, ali i slobodan protok ljudi, uključujući pripadnike srpskog naroda i sve druge koji žive u Srbiji i regionu. Prema njegovim rečima, cilj je da se stvori “ambijent poverenja” koji može da ojača stabilnost i smanji rizike u vremenu geopolitičkih potresa.

Posebno je istakao da format Balkanske mirovne platforme vidi kao važan zbog, kako je rekao, dodatne vrednosti dijaloga koji nije iniciran od strane članice Evropske unije niti “vanbalkanskog aktera”, već kao autentičan regionalni okvir. Uz to je ukazao i na specifičnu ulogu Turske u ovom formatu, imajući u vidu njen demografski i ekonomski kapacitet.

U okviru posete Istanbulu, Đurić je imao i tet-a-tet razgovor sa ministrom spoljnih poslova Turske Hakanom Fidanom, posvećen jačanju poverenja, unapređenju saradnje, naročito u ekonomskoj sferi, kao i ukupnoj stabilizaciji prilika u regionu.

U fokusu bilateralnih razgovora, kako je naglasio, bila je i potreba zaštite osnovnih ljudskih prava Srba na AP Kosovo i Metohija. Đurić je rekao da Srbija koristi svaku priliku da na međunarodnim sastancima ukaže na bezbednost i prava svog naroda na KiM, ističući da je očuvanje mira i stabilnosti jedna od ključnih smernica državne politike. Dodao je da šira pozitivna klima u regionu može imati povoljan uticaj i na osetljiva pitanja, među kojima je i Kosovo i Metohija.

Ministar je naveo i da je na skupu bilo reči o očekivanjima od međunarodnih inicijativa i globalnih kriza, uključujući rat u Ukrajini i situaciju na Bliskom istoku, kao i o konkretnim planovima za unapređenje transportne povezanosti, saradnje u obrazovanju i nauci i temama evropskih integracija – oblastima koje, kako je ocenio, mogu biti korisne za sve učesnike i doprineti većem međusobnom poverenju.

Izvor: (Tanjug)