Đurić upozorava: Popuštanje EU prema Kurtiju može biti signal za nove pritiske na Srbe

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da ga ozbiljno brine ukidanje dela restriktivnih mera Evropske unije prema vlastima u Prištini, ocenjujući da je pritisak međunarodne zajednice nedovoljan i da takav potez može biti shvaćen kao ohrabrenje režimu Aljbina Kurtija da nastavi sa politikom koja, prema njegovim rečima, najviše pogađa Srbe i druge manjinske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Đurić je istakao da ne vidi čime je Priština zaslužila ublažavanje mera u trenutku kada, kako kaže, “zateže svoje poteze” i sprovodi pritiske, posebno prema srpskoj zajednici. „Nedovoljan je pritisak međunarodne zajednice. Nedovoljni su ti koraci, jer je očigledno da Kurtijev režim nastavlja“, naveo je Đurić gostujući na TV Prva, dodajući da je njegova bojazan da će ukidanje restrikcija biti protumačeno kao poruka da je ono što Priština radi – prihvatljivo.

Posebno je upozorio na najave da bi prema Srbima mogao da bude primenjivan takozvani “zakon o strancima”, koji bi, kako tvrdi, mogao da dovede do toga da Srbi postanu „stranci na svom tlu“, ukoliko nemaju dokumenta koje izdaju institucije u Prištini, pa čak i da budu proterani.

U tom kontekstu, ministar je ukazao na dodatne posledice koje bi takva politika mogla da proizvede: od funkcionisanja srpskih institucija obrazovanja, do statusa porodica i novorođenčadi. Podsetio je da se u severnom delu Kosovske Mitrovice nalazi jedini srpski univerzitet sa oko 10.000 studenata, kao i da u srpskom sistemu na Kosovu i Metohiji funkcioniše 256 škola. Naveo je i primer porodilja koje se, zbog sigurnosti i uslova, često porađaju u centralnoj Srbiji – u Vranju, Nišu ili Beogradu – upozoravajući da bi deca rođena u tim gradovima mogla da budu tretirana kao “stranci” po pristupu koji je označio kao „nakaradan“ i „etnošovinistički“.

Đurić je ocenio da takva vrsta ostrašćenosti nije ni demokratska ni evropska i poručio da se Srbija tome mora suprotstaviti u međunarodnoj areni, uz očekivanje da u Briselu postoji više razumevanja za poziciju Srbije.

Ministar je, takođe, naglasio da se energično protivi vojnom savezu Hrvatske, Albanije i Prištine, ocenjujući da takve inicijative dodatno komplikuju ionako osetljivu bezbednosnu situaciju u regionu.