Kriza na Bliskom istoku dobila je novu, dramatičnu dimenziju – Francuska više ne govori samo o diplomatiji, već pomera nosač aviona.

Nakon iranskih napada dronovima na pomorsku bazu u Abu Dabiju (Al-Salam / Camp de la Paix), gde je stacioniran francuski vojni kontingent, Pariz je odlučio da promeni ton. Dosadašnje balansiranje između osude i poziva na pregovore zamenjeno je jasnom porukom: napadi na francuske snage neće ostati bez odgovora.

Predsednik Francuske Emanuel Makron sazvao je hitnu sednicu Saveta za odbranu i nacionalnu bezbednost i poručio da „ništa ne opravdava“ iranske napade. Istovremeno, francuska diplomatija, koja je prethodnih dana insistirala na prekidu vatre i povratku Teherana za pregovarački sto, sada govori o spremnosti da se aktivno uključi u odbranu partnera u Persijskom zalivu.

Ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro najavio je da je Francuska spremna da deluje u okviru bilateralnih sporazuma i principa kolektivne samoodbrane. To je signal da Pariz razmatra konkretne bezbednosne korake, a ne samo političke poruke.

Šarl de Gol menja kurs

Najjasniji vojni signal stigao je sa mora. Francuski nosač aviona Charles de Gaulle prekinuo je učešće u NATO operaciji „Baltički stražar“ na Baltičkom moru i dobio naređenje da odmah krene ka Istočnom Mediteranu.

Prema procenama francuskih medija, udarna grupa mogla bi da stigne u region za 10 do 12 dana. Tamo bi se pridružila američkim nosačima aviona USS Abraham Lincoln i USS Gerald R. Ford, čime bi koncentracija zapadne pomorske moći dostigla nivo kakav nije viđen još od Zalivskog rata 1991. godine.

Ipak, vreme tranzita otvara politički prostor. Dvanaest dana u geopolitičkom haosu Bliskog istoka može značiti mnogo. U Parizu se nadaju da bi do dolaska francuske flote najintenzivnija faza sukoba mogla da bude okončana.

Iran protiv 16 država

Paralelno sa francuskim vojnim manevrima, Iran je u roku od 24 sata izveo udare – direktno ili indirektno – na vojne ciljeve i baze čak 16 država u regionu koje, prema Teheranu, podržavaju izraelsko-američke operacije.

Među pogođenima ili uključenima našle su se:
Izrael, Sjedinjene Američke Države, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Kuvajt, Jordan, Irak, Bahrein, Oman, Sirija, Kipar, Turska, Francuska, Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Mete su bili vojni objekti, baze i logistički kapaciteti u regionu. Prema iranskim tvrdnjama, napadi su odgovor na prethodne akcije Sjedinjenih Država i Izraela.

Ekonomski pritisak: Hormuz kao tačka loma

Kriza ima i snažnu ekonomsku dimenziju. Oko 60 francuskih trgovačkih brodova ostalo je blokirano u Persijskom zalivu nakon zatvaranja moreuza Hormuz. Ta situacija dodatno pojačava pritisak na Pariz – u pitanju nisu samo vojne pozicije, već i trgovinski tokovi, energenti i stabilnost tržišta.

Francuska tako ulazi u novu fazu krize: između demonstracije sile i nade da će u region stići – možda prekasno za rat, ali na vreme za odvraćanje.

Izvor: (Sputnik)