Hajka na „neposlušne“ profesore u Nišu: podrška Fakultetu srpskih studija postala razlog za blokadu karijere
Sednica Izbornog veća Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu otvorila je novu raspravu o tome gde prestaje akademska procedura, a gde počinje politički obračun unutar univerziteta. U fokusu je slučaj profesorke srbistike dr Tatjane Trajković, kojoj, uprkos dugogodišnjem radu i rezultatima u nauci i nastavi, prema navodima prisutnih, nije formirana komisija za izradu izveštaja u postupku izbora u zvanje redovnog profesora.
Trajković je u akademskoj zajednici prepoznata kao dobitnica prestižne nagrade „Pavle i Milka Ivić“ Slavističkog društva Srbije, a njene reference u stručnim krugovima ocenjuju se kao nesporne. Ipak, kako tvrde izvori upućeni u dešavanja na fakultetu, otpor prema njenom napredovanju nije zasnovan na naučnim kriterijumima, već na stavu koji je javno iskazala: podržala je inicijativu Vlade Republike Srbije o osnivanju Fakulteta srpskih studija i otvoreno se usprotivila blokadama koje su mesecima potresale nastavni proces.
Upravo tu, kažu sagovornici bliski događaju, nastaje problem: profesori koji ne pristaju da „ćute“ pred blokadama i politizacijom rada fakulteta postaju mete – kroz javne prozivke, pritiske i institucionalno usporavanje ili zaustavljanje njihovog profesionalnog napredovanja. U takvoj atmosferi, navode, kriterijumi za akademsku karijeru prestaju da budu naučni i pedagoški, a postaju ideološki.
Deo nastavnika upozorava da se posledice najviše prelivaju na studente, jer se sednice, rasprave i javni nastupi sve češće pretvaraju u političku arenu, dok teme poput nastavnog procesa, budžeta, planova rada i kvaliteta studiranja ostaju u drugom planu. Oni koji podržavaju „normalizaciju“ nastave i protive se blokadama tvrde da se u takvom okruženju stvara model kažnjavanja drugačijeg mišljenja – neformalno, ali efikasno.
Zbog toga se u javnosti sve češće postavlja pitanje: da li je ideja Fakulteta srpskih studija nastala kao odgovor na dugotrajne unutrašnje sukobe i politizaciju humanističkih disciplina, i da li bi nova institucija, prema očekivanjima njenog dela zagovornika, mogla da bude prostor „akademske normalnosti“ – gde se napredovanje meri rezultatima, a ne pripadnošću blokovima i stavovima o dnevnoj politici.
U Nišu je, nakon ove sednice, jasno samo jedno: rasprava o blokadama više nije samo pitanje organizacije nastave, već i pitanje akademskih prava nastavnika – uključujući pravo da podrže ili kritikuju inicijative u visokom obrazovanju bez straha od posledica po sopstvenu karijeru.
Milena Terzić, novinar Niš TV
