Iran u plamenu, Tramp preti novim udarom: protesti se šire, internet ugašen, region na ivici novog rata, Izrael u pripravnosti, Bliski istok na IVICI NOŽA

Dok Iran već nedeljama potresa talas protesta koji je počeo 28. decembra 2025. zbog ekonomskog kraha, a zatim prerastao u otvoreni bunt protiv klerikalne vlasti, iz Vašingtona stižu poruke koje dodatno podižu temperaturu u regionu. Američki predsednik Donald Tramp poručuje da „pažljivo prati“ situaciju i ponavlja da je bio „veoma ozbiljan“ kada je rekao da bi se SAD umešale ako režimske snage krenu da ubijaju „mirne demonstrante“, uz upozorenje da bi udar mogao da bude izveden „veoma snažno“ i „tamo gde najviše boli“.

Prema navodima više američkih i međunarodnih medija, Trampova administracija razmatra i vojnu opciju kao jednu od mogućih reakcija na nasilno gušenje protesta – dok sam Tramp demonstrantima poručuje da „nastave da protestuju“, uz zagonetnu najavu da je „pomoć na putu“.

Sećanje na prošlo leto: tri nuklearna postrojenja i 12 dana rata

U pozadini današnjih pretnji stoji već zapaljiva istorija iz 2025. godine. Izrael i Iran su vodili 12-dnevni rat u junu 2025, u kojem su se Sjedinjene Američke Države nakratko direktno uključile napadom na iranska nuklearna postrojenja, nakon čega je Iran uzvratio projektilima ka Izraelu i napadom na američku bazu u Kataru.

Upravo taj scenario „reprize“ – samo u još širim razmerama – sada se ponovo pominje, jer se u Vašingtonu, prema izveštajima, razmatraju opcije koje uključuju i širu vazdušnu kampanju na više iranskih vojnih ciljeva, iako odluka, po tim navodima, još nije konačna.

Al Udeid, povlačenje osoblja i signal da se nešto „pomera“

Da napetost nije samo retorička, sugerišu i potezi na terenu: prema izveštajima, SAD su počele da povlače deo osoblja sa ključnih lokacija u regionu, uključujući vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru, usred iranskih pretnji odmazdom u slučaju američkog napada.

Istovremeno, međunarodni izvori navode da Izrael drži visok stepen pripravnosti zbog mogućnosti američke intervencije.

Iran: „Legitimne mete“ i upozorenje komšijama

Teheran, s druge strane, poručuje da bi svaki američki udar imao cenu. Iranski zvaničnici su, prema izveštajima, upozoravali da bi odmazda mogla da obuhvati izraelske ciljeve, ali i američke baze, brodove i instalacije u regionu.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf javno je zapretio da bi američke vojne baze, postrojenja i plovila u regionu mogli postati „legitimne mete“ u slučaju napada.

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, demonstrante naziva „vandalima“ i „saboterima“, poručuje da vlasti „neće popustiti“ i optužuje spoljne faktore za destabilizaciju.

U tom tonu ide i diplomatska linija Teherana: Iran je, prema navodima, pred međunarodnim forumima i delom medija tvrdio da su SAD krive za „pretvaranje mirnih protesta u nasilne, subverzivne akte i rasprostranjeni vandalizam“.

Broj žrtava raste: HRANA navodi 2.571 mrtvih, vlasti pominju oko 2.000

Najdramatičniji deo priče je bilans na ulicama. Američka organizacija HRANA saopštila je da je potvrdila ukupno 2.571 smrtni slučaj tokom protesta, uključujući 2.403 demonstranta, 147 osoba povezanih sa vladom, 12 maloletnika i devet civila koji nisu učestvovali u protestima.

Reuters prenosi i da je jedan iranski zvaničnik prvi put izneo ukupnu brojku od „oko 2.000“ poginulih.

Kako je sve počelo – i zašto se ne gasi

Prema više izveštaja, protesti su krenuli 28. decembra 2025. zbog naglog rasta cena, pada vrednosti rijala i opšteg ekonomskog pritiska, ali su vrlo brzo dobili političku dimenziju – sa zahtevima za pad klerikalne vlasti.
U roku od nekoliko dana, nemiri i protesti zabeleženi su u više od 100 gradova.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan je u jednom obraćanju priznao razmere ekonomskog nezadovoljstva i poručio: „Ako su ljudi nezadovoljni, mi smo krivi… ne tražite Ameriku ili bilo koga drugog da okrivite.“

Reza Pahlavi u egzilu: poziv na ulice i poruka o Trampu

U politički nabijenoj atmosferi, pažnju privlače i poruke Reze Pahlavija, sina pokojnog šaha, koji iz egzila poziva demonstrante da ostanu na ulicama i tvrdi da Tramp „prati“ situaciju i da je „spreman da pomogne“.

Internet mrak: blokada traje danima, a Starlink postaje „poslednja veza“

Jedan od ključnih elemenata ove krize je gotovo potpuna komunikaciona blokada. NetBlocks i Reuters izveštavaju o naglom padu konekcija i širokoj internet blokadi koja je pogodila Teheran i druge delove zemlje usred protesta.

U takvim okolnostima, Starlink se ponovo pojavljuje kao potencijalni „ventil“ – i kao meta. Wall Street Journal piše da iranske vlasti pojačavaju lov na Starlink terminale i konfiskacije kako bi zaustavile iznošenje snimaka protesta, dok Reuters navodi da je Tramp najavio da će razgovarati sa Ilonom Maskom o „obnavljanju interneta“ u Iranu.

Sky News takođe izveštava da je Iran ovaj put uspeo da ometa i Starlink konekcije, uz opis „igre mačke i miša“ između ometanja i pokušaja zaobilaženja blokada.

Pored toga, Reuters prenosi da Francuska razmatra mogućnost slanja Eutelsat satelitskih terminala kao odgovor na internet blokadu, što pokazuje koliko je pitanje komunikacija postalo međunarodna tema.

U isto vreme, pojavljuju se izveštaji i snimci o zaplenama satelitske opreme; deo medija navodi da se na crnom tržištu nude terminali i da se krijumčare preko susednih ruta, dok prava priroda i obim takvih tokova ostaju teško proverljivi u uslovima blokade.

„Efekat Venecuele“ i strah od šireg šablona

Priču dodatno podgreva i sveža epizoda iz Latinske Amerike: Vašington post i Reuters opisuju operaciju u Venecueli u kojoj je uhapšen predsednik Nikolas Maduro i prebačen u SAD, što je otvorilo debatu o širem šablonu Trampove spoljne politike – da li je prioritet promena režima ili „poslušnost i uticaj“.

Upravo zato se u javnosti sve glasnije postavlja pitanje: da li je Iran sledeći na listi „velikih intervencija“, ili će pretnje ostati deo pritiska bez prelaska crvene linije.

Međunarodne reakcije: osuda nasilja i upozorenja

Na diplomatskom planu, ministri spoljnih poslova Australije, Kanade i Evropske unije objavili su zajedničku izjavu u kojoj „snažno osuđuju ubijanje demonstranata“, nasilje, proizvoljna hapšenja i zastrašivanje, uz poruku podrške pravu na miran protest.

Istovremeno, Reuters prenosi da Tramp pojačava ekonomski pritisak (uključujući nove trgovinske mere), dok Iran pokušava da kroz razgovore sa regionalnim akterima obuzda mogućnost direktnog udara.

Kriza koja ima dve ivice: ulica i geopolitika

Dok se na ulicama Irana traži izlaz iz ekonomskog ponora i političke represije, na geopolitičkom nivou se otvara opasna jednačina: svaki novi američki udar nosi rizik iranskog odgovora po bazama i saveznicima u regionu, uz mogućnost da se požar proširi daleko izvan granica Irana.

U takvoj atmosferi, Trampove poruke o „pomoći koja stiže“ imaju dvostruki efekat: za demonstrante su moralni podstrek, za Teheran dokaz o „spoljnom mešanju“, a za region alarm da se balans lako može slomiti u jednom potezu.

Izvor: (Blic/Alo/Tanjug/Informer)