Dobrovoljni davaoci krvi mogu biti sve zdrave osobe starosti od 18 do 65 godina, dok korišćenje pojedinih lekova ili postojanje hronične bolesti ne znači automatski da osoba ne može da donira krv, izjavio je za Niš TV dr Dragan Virijević iz Zavoda za transfuziju krvi u Nišu.

On je pozvao građane da, ukoliko imaju bilo kakvu nedoumicu u vezi sa zdravstvenim stanjem ili terapijom koju koriste, dođu u Zavod i razgovaraju sa lekarima. Sala za dobrovoljno davanje krvi otvorena je radnim danima od 7 do 19 časova, dok davaoci subotom mogu da dođu od 7 do 14 časova.

Prema rečima dr Virijevića, pre davanja krvi preporučuju se lagan obrok, dovoljno tečnosti i kvalitetan san. Za razliku od vađenja krvi radi biohemijskih analiza, dobrovoljni davalac ne bi trebalo da dolazi gladan.

„Savetujemo davaocima da doručkuju, da budu odmorni i naspavani, kao i da tokom dana unose dovoljno tečnosti kako bi bili hidrirani i nakon davanja krvi održali pritisak u granicama normale“, objasnio je dr Virijević.

Među davaocima krvi statistički je više muškaraca, dok žene češće budu privremeno odbijene zbog slabije krvne slike, nedostatka gvožđa ili nižeg krvnog pritiska. Tokom menstrualnog ciklusa nije preporučljivo davati krv, ali nakon njegovog završetka žena može da bude davalac ukoliko su rezultati pregleda i krvne slike zadovoljavajući.

Muškarci krv mogu da daju nakon najmanje 12 nedelja, odnosno približno svaka tri meseca, dok između dve donacije kod žena mora da prođe najmanje 16 nedelja, odnosno oko četiri meseca.

Zalihe krvi u Nišu trenutno su stabilne i dovoljne za približno tri do četiri dana, ali iz Zavoda poručuju da je redovno dobrovoljno davanje neophodno jer se potrošnja krvnih produkata ne može unapred predvideti.

Dr Virijević je istakao da su sve krvne grupe podjednako važne, iako se povremeno javlja manjak Rh negativnih krvnih grupa, koje ima oko 15 odsto evropske populacije.

„Ne treba favorizovati nijednu krvnu grupu. Sve su nam dragocene i svaka jedinica krvi nam mnogo znači“, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, Zavod za transfuziju krvi u Nišu snabdeva bolničke banke krvi širom jugoistočne Srbije, na području na kojem živi više od dva miliona stanovnika. Krvni produkti distribuiraju se bolnicama u skladu sa potrebama pacijenata, kako bi neophodne količine krvi bile dostupne tamo gde su najpotrebnije.

„Svaka donirana jedinica krvi prolazi stroge laboratorijske provere. Uzorci se testiraju na hepatitis B i C, HIV i sifilis, dok se dodatna ispitivanja obavljaju i u Institutu za transfuziju krvi u Beogradu, sa ciljem dodatnog povećanja bezbednosti transfuzije“, dodao je dr Virijević.

Prema njegovim rečima, nakon testiranja, krv se razdvaja na komponente. Eritrociti se čuvaju na temperaturi od oko četiri stepena i mogu da traju od 35 do 42 dana. Trombociti imaju znatno kraći rok upotrebe, najčešće pet dana, dok se zamrznuta plazma skladišti na temperaturama između minus 30 i minus 40 stepeni.

Jedna donirana jedinica krvi, naglasio je dr Virijević, može da pomogne većem broju pacijenata, zbog čega je svaki dobrovoljni davalac važan deo lanca koji vodi od donacije do ljudi kojima krv može da spase život.

Redakcija Niš TV