Kako je ubijena pravda u Srbiji?! Sudija blokaderka progoni novinare – zbog ovoga je kažnjena Andrijana Nešić
Dok novinare i urednike pojedini političari, i oni koji bi se rado dočepali fotelja, gone zbog različitog mišljenja, sudije koje podržavaju njihove stavove presuđuju, gotovo po pravilu, u korist istih tih političara. Bez ikakvog srama, a „u ime naroda“, ubili su pravdu i zgazili pravo. Situacija koja oslikava upravo to stanje bezumlja bila je evidentna u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu.
Reč je o postupku koji je pokrenuo poznati advokat i ideolog blokadera Zdenko Tomanović protiv glavne urednice portala „Novosti“ Andrijane Nešić. U tom postupku sudija Tatjana Bezmarević Janjić, inače deklarisana blokaderka, osudila je Nešićevu na drakonsku kaznu. Dakle, čitava situacija izgleda ovako – Tomanović krivično goni Nešićevu zbog teksta koji predstavlja kritičku repliku na blokaderske proteste, a u postupku sudi sudija koja je javno podržala te iste „demonstrante“.
Naime, sudija Tatjana Bezmarević Janjić je 23. januara javno dala podršku studentima blokaderima. Drugim rečima, ona je javnost obavestila i svima stavila do znanja da podržava interese i ciljeve te grupe i njihovo javno delovanje, što opravdano izaziva sumnju u njenu nepristrasnost u konkretnom predmetu. Iako ove okolnosti objektivno izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije, zamenik predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu Vesna Živković odbila je da izuzme sudiju Tatjanu Bezmarević Janjić iz slučaja.
Takva odluka suda predstavlja ozbiljan udarac pravnoj sigurnosti i nepovredivosti principa nepristrasnosti, što izaziva zabrinutost ne samo zbog uticaja na konkretan predmet, već i zbog šire slike stanja u našem odmetnutom pravosuđu, pišu „Novosti“. Odbijanjem izuzeća sudije čija je javna politička i ideološka identifikacija sa stranom u sporu nesporna, sud je poništio osnovni princip objektivnosti, podrivajući poverenje javnosti u institucije pravde. Ova odluka pokazuje ne samo ignorisanje činjenica, već i svesno zaobilaženje procesnih garancija koje služe zaštiti prava svake strane u postupku.
Umesto da bude garant pravde, sud postaje akter jedne strane u društvenom sukobu. Nedopustivo je da se u jednom demokratskom društvu sudi građaninu pred sudijom koja je javno podržala istu ideološku i političku platformu koju on (i to kao novinar) kritički preispituje. Nepristrasnost nije stvar utiska, već osnovno pravo stranke u postupku, i njeno kršenje obesmišljava čitav proces.
Sud nije mesto za potvrdu ličnih ubeđenja sudija, već institucija koja mora ostati izvan javnih kampanja i političkih struja. Odluka da se sudija ne izuzme, uprkos očiglednom sukobu interesa, predstavlja opasan znak da su mehanizmi kontrole unutar sudstva oslabljeni ili podređeni dnevnopolitičkim interesima.
U tom kontekstu, ovaj slučaj nije samo pitanje jednog procesa – on postaje simbol šire krize u institucijama pravde. Sve se u pravosuđu svelo na onu narodnu: „Kadija te tuži, kadija ti sudi“.
Izvor: ( Informer)
