Kapital uzmiče iz Evrope: rat, inflacija i kamate tresu berze
Rat na Bliskom istoku snažno je uzdrmao evropska finansijska tržišta i ponovo otvorio pitanje poverenja investitora u stabilnost evropske ekonomije. Dok su berze na Starom kontinentu zabeležile znatno veće gubitke od američkih, raste bojazan da bi novi talas inflacije, skuplji energenti i mogući zaokret monetarne politike mogli dodatno da oslabe privlačnost Evrope za kapital.
Prema podacima koje prenosi Blumberg, indeks Euro Stoxx 50 od početka tržišnog potresa vezanog za rat na Bliskom istoku beležio je pad, dok je nemački DAX takođe bio pod snažnim pritiskom. Istovremeno, američko tržište pokazalo je veću otpornost, pa je S&P 500 u istom periodu oslabio manje od evropskih indeksa.
Bloomberg je početkom marta izvestio da je Euro Stoxx 50 pao 3,6 odsto u jednom danu, dok je DAX izgubio 3,4 odsto, a do kraja marta i početka aprila američko tržište je i dalje bilo volatilno, ali relativno otpornije u odnosu na Evropu.
Dodatni problem za evropske kompanije predstavlja rast cena energije. Evropska centralna banka je u martovim projekcijama navela da je inflacija za 2026. revidirana naviše upravo zbog viših cena energenata izazvanih ratom na Bliskom istoku.
ECB sada očekuje prosečnu inflaciju od 2,6 odsto u 2026. godini, uz zadržavanje ključnih kamatnih stopa na nepromenjenom nivou i oprezan pristup u narednom periodu.
Analitičari upozoravaju da je evropska ekonomija sada ranjivija nego tokom prethodnih energetskih šokova, jer su potrošači iscrpeli veliki deo štednje akumulirane tokom pandemije, tržište rada pokazuje znake slabljenja, a prostor za novu snažnu državnu podršku postaje sve uži.
U takvom okruženju, investitori sve pažljivije mere rizik, a evropske akcije gube deo privlačnosti koju su prethodnih godina gradile kroz niže valuacije u odnosu na američko tržište.
Posebnu neizvesnost unosi i pitanje daljih poteza centralnih banaka. Iako ECB za sada nije podigla kamate i u martu ih je ostavila nepromenjenim, sama činjenica da su inflatorne projekcije pogoršane zbog energenata pojačava nervozu na tržištu. Investitori zato sve više strahuju da bi produžena geopolitička kriza mogla dodatno da oslabi evropski rast i produži pritisak na berze.
To Evropu ponovo stavlja u nezgodan položaj: mora da ubedi tržišta da i dalje nudi sigurnost, baš u trenutku kada kapital postaje oprezniji i selektivniji.
Izvor: (Tanjug)
