Kos: EU mora da se zaštiti od nazadovanja – novi ugovori o pristupanju da imaju „mehanizme koji bole“

Komesarka EU za proširenje Marta Kos izjavila je danas da borba protiv korupcije i izgradnja demokratskih institucija ostaju temelj politike proširenja Evropske unije, uz poruku da budući ugovori o pristupanju treba da sadrže snažnije zaštitne mehanizme protiv nazadovanja u obavezama preuzetim tokom pregovora.

Govoreći u Talinu na skupu posvećenom proširenju EU, Kos je ocenila da se Unija sve češće nalazi u rastućoj tenziji između vremena potrebnog za kredibilan pristup zasnovan na zaslugama i sve jačeg pritiska spoljašnjih aktera na zemlje kandidate, čiji je cilj, kako smatra, da podigne političku cenu njihovog napredovanja ka EU.

„Našem modelu proširenja potrebno je vreme, stabilnost i postepena reforma. Ali današnje geopolitičko okruženje je nestabilno i često prinudno. Status quo je sve manje sposoban da odgovori na tu realnost“, poručila je Kos, navodi se u saopštenju Delegacije EU u Srbiji.

Komesarka je istakla da pet elemenata vidi kao ključne za debatu o budućnosti proširenja, a prvi je da „nema prečica“ u reformama. Kako je navela, puno članstvo u EU nikada ne sme doći na štetu temeljnih reformi, jer samo kredibilan reformski put može da obezbedi poverenje država članica i građana, kao i pravilno funkcionisanje jedinstvenog tržišta i Unije u celini.

Kao drugi element navela je princip „bez trojanskih konja“, naglasivši da je potrebna svojevrsna „polisa osiguranja“ protiv koraka unazad. Podsetila je na iskustva iz talasa proširenja 2004. godine i poručila da EU mora da ima zaštitne mehanizme koji će obezbediti da se nove članice pridržavaju pravila i da integritet Unije ostane očuvan i godinama nakon prijema.

„Ako ne možemo da pružimo kredibilne odgovore na to, ostaćemo bez javne podrške potrebne za proširenje“, upozorila je Kos.

Zbog toga, kako je naglasila, zagovara da sledeći ugovori o pristupanju sadrže snažnije zaštitne mehanizme protiv nazadovanja u obavezama preuzetim tokom pristupnih pregovora, kako bi se obezbedilo da nove države članice nastave da održavaju rezultate u osnovnim oblastima. U tom kontekstu, Kos je navela da bi ugovor Crne Gore, kako radi na zatvaranju svih poglavlja, trebalo da bude „prvi u jednoj novoj generaciji“ pristupnih ugovora.

Prema njenim rečima, svaka zaštitna mera treba da ostane na snazi onoliko dugo koliko je potrebno, ali uz jasnu granicu: ugovori ne smeju stvarati „članstvo u dva nivoa“ za zemlje koje su u potpunosti usklađene sa pravnom tekovinom EU. „Jednostavno rečeno, ako novi članovi poštuju pravila, te zaštite neće ni primetiti. Ali ako zemlje krenu unazad u onome što je za nas temeljno, kao što su demokratija i vladavina prava, zaštitni mehanizmi moraju da zabole“, istakla je Kos.

Dodala je da se planira upućivanje predloga ugovora o pristupanju Savetu EU, kako bi države članice mogle da nastave raspravu o ovim rešenjima.

U nastavku obraćanja, Kos je naglasila da EU mora brže i direktnije da dopre do građana u zemljama kandidatima, jer se, kako je ocenila, Unija suočava sa spoljnim silama koje žele da destabilizuju Evropu, ali i sa domaćim pokretima u zemljama kandidatima koji proces proširenja predstavljaju kao ćorsokak. Po njenim rečima, odgovor mora biti vidljiviji: one koji isporučuju reforme i usklađivanje sa pravilima EU treba nagrađivati bržom integracijom u politike i strukture Unije.

Kao primer je navela da se to već radi kroz integraciju u Jedinstveni evropski platni prostor (SEPA) i kroz zonu slobodnog rominga, koja je od početka godine proširena na Ukrajinu i Moldaviju. Dodala je da Evropska komisija sada predlaže državama članicama da isto učine i za šest zemalja Zapadnog Balkana, ali i da je potrebno ići dalje, donoseći direktne koristi građanima i privredi u oblastima energije, bezbednosti i unutrašnjeg tržišta.

Na kraju, Kos je rekla da će pitanje završetka rata u Ukrajini otvoriti hitna pitanja o tome kako EU treba da integriše zemlje kandidate sa kojima trenutno pregovara, uz ocenu da će integracija Ukrajine u EU, u kontekstu primene eventualnog mirovnog sporazuma i mogućih bezbednosnih garancija, „nesumnjivo doneti nove impulse“ procesu proširenja.

Izvor: (Tanjug)