Loz u Hagu: Svirepost „ekstremnih razmera“ i poslednja šansa da žrtve dobiju pravdu
Zastupnik žrtava u postupku protiv četvorice bivših vođa tzv. OVK pred Specijalizovanim većima u Hagu, Sajmon Loz, poručio je u završnoj reči da su pripadnici tzv. OVK prema žrtvama pokazali „neverovatnu svirepost i surovost ekstremnih razmera“, ističući da je ovo suđenje prilika da žrtve, posle četvrt veka, dobiju pravdu i odgovore koje čekaju.
Loz je naglasio da neke žrtve nikada nisu uspele da se oporave od onoga što su preživele i da posledice osećaju i danas – psihički, fizički i kroz trajno narušeno poverenje u život. U postupku učestvuje 155 žrtava, među kojima su Albanci, Srbi i Romi, a Loz je ukazao da su ljudi često birani proizvoljno – otimani na osnovu sumnji, glasina ili etikete „kolaboracionista“, bez ikakvog zakonitog postupka i bez mogućnosti da se odbrane od optužbi.
Prema njegovim rečima, zatvorenici su bili izloženi ponižavanju i torturi, a nasilje je imalo obrazac: iznuđivanje priznanja batinama, uskraćivanje osnovnih uslova, i brutalnost koja je prelazila granice „uobičajenog“ ratnog nasilja. Loz je naveo primere koji, kako je rekao, najbolje oslikavaju razmere surovosti: zatočenici su držani vezani, lišavani hrane i vode, mučeni, prebijani do gubitka svesti i izlagani metodama koje su ostavljale duboke i dugotrajne posledice. Posebno je naglasio da su, prema navodima tužilaštva, u zlostavljanju učestvovali i pojedini starešine.
U završnoj poruci, Loz je istakao da je ovo suđenje prilika da svet čuje koliko bola su žrtve pretrpele, ali i da se prekine višegodišnje poricanje zločina. Podsetio je da i dalje postoje oni koji tvrde da zločina nije bilo, ocenjujući da je poricanje dodatni udarac za preživele i porodice nestalih, koje decenijama žive u neizvesnosti.
Govoreći o porodicama otetih i ubijenih, Loz je posebno izdvojio tragičnu dimenziju „dvosmislenog gubitka“ – kada sve ukazuje da je voljena osoba ubijena, ali nema potvrde ni posmrtnih ostataka. Takva neizvesnost, kako je naveo, postaje trajno mučenje, a vreme ne donosi olakšanje, već kod mnogih produbljuje traumu, osećaj bespomoćnosti i gubitak smisla.
Suđenje bivšim vođama tzv. OVK – Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju – prema Lozovim rečima, mora da donese jasno priznanje patnje žrtava i odgovor na ključna pitanja: zašto su ljudi odvođeni, mučeni i ubijani, ko je donosio odluke i kako je moguće da se o svemu ćutalo godinama. Za žrtve, zaključio je, ovaj proces nije samo pravna procedura – već poslednja nada da pravda stigne i da zločini dobiju ime, odgovornost i presudu.
Izvor: (Tanjug)
