Mali otvorio brojke protiv Šoškića: Plata sa oko 360 na više od 1.000 evra, inflacija sa 14,7 pala na 2,2 odsto

Ministar finansija Siniša Mali uporedio je ekonomske pokazatelje iz perioda kada je Dejan Šoškić bio guverner Narodne banke Srbije sa današnjim rezultatima, poručujući da „brojevi ne lažu“.

Šoškić, nekadašnji guverner NBS i profesor Ekonomskog fakulteta, danas je kandidat Studentske liste, na kojoj se nalazi na 27. mestu. Sam Šoškić je nedavno rekao da na listi nema hijerarhije i da je „jedan od 250 ravnopravnih kandidata“.

Mali ga, međutim, predstavlja kao jednog od ključnih ekonomskih ljudi Studentske liste i u svom obraćanju otvorio je niz pitanja – od kursa dinara, plata i zaposlenosti, preko inflacije i stranih investicija, do stanja u bankarskom sektoru.

Mali: Kurs je išao do 118 dinara za evro, danas je stabilan

Prvo poređenje odnosilo se na kurs dinara.

Mali je naveo da je u periodu koji vezuje za tadašnju ekonomsku politiku kurs evra sa oko 94 dinara stigao do približno 118 dinara, dok se poslednjih godina održava na nivou od oko 117 dinara za evro.

Prema najnovijoj kursnoj listi NBS od 6. oktobra 2026. godine, zvanični srednji kurs iznosio je 117,4601 dinar za evro.

Kada je reč konkretno o Šoškićevom mandatu, podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je on funkciju guvernera obavljao od 29. jula 2010. do 6. avgusta 2012. godine. NBS je u jednom od svojih kasnijih osvrta navela da je tokom njegovog mandata dinar prema evru izgubio 10,5 odsto vrednosti. Zato poređenje od 94 do 118 dinara ne treba posmatrati isključivo kao promenu tokom njegovog formalnog mandata, već kao šire poređenje perioda pre 2012. sa kasnijim godinama.

Mali je podsetio i na to šta je promenljiv kurs značio građanima koji su imali kredite ili druge obaveze vezane za evro. U video-snimku koji je prikazao vidi se građanin koji se žali da, uz nedostatak novca, dodatni problem predstavlja i rast evra.

Polemika oko slabljenja dinara i plata

Mali se osvrnuo i na ranije Šoškićeve izjave o mogućim ekonomskim modelima prilagođavanja u slučaju neravnoteže.

U snimku koji je prikazao Šoškić govori o mogućnosti slabljenja domaće valute kao jednom modelu, dok kao drugi navodi primer baltičkih država koje su zadržale fiksni kurs, ali su sprovodile smanjivanje plata zaposlenih.

Mali je tu izjavu protumačio kao najavu politike koja bi ponovo mogla da dovede do slabijeg dinara ili smanjenja plata.

Važno je, međutim, razlikovati objašnjavanje mogućih ekonomskih mehanizama od konkretnog političkog programa. Šoškićeve reči iz prikazanog snimka Mali je predstavio kao dokaz pravca politike koji bi, prema njegovoj oceni, Studentska lista mogla da vodi.

Od oko 360 do više od 1.000 evra

Jedno od najupečatljivijih Malijevih poređenja odnosilo se na prosečnu platu.

Prema njegovim rečima, prosečna zarada u vreme Šoškića iznosila je oko 360 evra, dok danas prelazi 1.000 evra.

Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečna neto zarada u julu 2026. godine iznosila 121.346 dinara. Uz kurs evra od približno 117,5 dinara, to odgovara iznosu većem od 1.000 evra. Medijalna neto zarada, koja pokazuje iznos do kojeg zarađuje polovina zaposlenih, u julu je iznosila 95.036 dinara.

Podaci RZS pokazuju i da su tokom 2012. prosečne mesečne neto zarade uglavnom bile između približno 36.600 i 46.900 dinara.

Mali je posebno govorio i o tržištu rada. Naveo je da je u periodu prethodne ekonomske politike gotovo 450.000 ljudi ostalo bez posla, dok je, prema njegovim rečima, u poslednjih 14 godina posao dobilo oko pola miliona ljudi.

Aktuelni podaci RZS pokazuju da je stopa nezaposlenosti u Srbiji u drugom kvartalu 2026. iznosila 7,2 odsto.

Inflacija: 14,7 odsto naspram 2,2 odsto

Poseban deo Malijevog poređenja odnosio se na rast cena.

„Za vreme mandata guvernera Šoškića, inflacija je u aprilu 2011. godine dostigla čak 14,7 odsto“, naveo je Mali, poredeći taj podatak sa današnjom inflacijom od oko dva odsto.

Ovaj podatak potvrđuju i zvanični podaci Narodne banke Srbije – međugodišnja inflacija u aprilu 2011. zaista je iznosila 14,7 odsto.

Prema najnovijim dostupnim podacima RZS, međugodišnja inflacija u avgustu 2026. godine iznosila je 2,2 odsto. U julu je bila 1,9 odsto.

Mali je naglasio da se današnji rezultat ostvaruje uprkos međunarodnim krizama, ratovima i poremećajima na globalnim tržištima.

Strane investicije: Mali poredi 2012. i rekordnu 2024.

Ministar finansija govorio je i o stranim direktnim investicijama.

Prema podacima koje je izneo, neto priliv stranih direktnih investicija 2012. godine bio je nešto veći od 700 miliona evra, dok je 2024. godine zabeležen priliv od 5,2 milijarde evra.

Zvanični podaci NBS potvrđuju da je tokom 2024. zabeležen rekordni bruto priliv stranih direktnih investicija od 5,2 milijarde evra. Neto priliv, nakon uračunavanja ulaganja rezidenata Srbije u inostranstvo, iznosio je 4,6 milijardi evra.

Narodna banka Srbije navodi i da je od 2013. do 2024. godine u Srbiju putem stranih direktnih investicija uloženo ukupno oko 38 milijardi evra.

Mali otvorio i pitanje propasti banaka

Mali je u svom obraćanju otvorio i pitanje bankarskog sektora, tvrdeći da su u periodu prethodne vlasti četiri velike banke završile u stečaju i da su probleme stvarali krediti koji nisu vraćani.

Pitanje odgovornosti za propast pojedinih banaka godinama je bilo predmet političkih polemika, pa se uzroci njihovih problema ne mogu pripisati samo jednoj osobi ili instituciji.

I sama NBS je u kasnijim polemikama sa Šoškićem odgovornost za deo tadašnjih problema vezivala za način funkcionisanja bankarskog sistema u periodu njegovog mandata, dok je Šoškić odbacivao tvrdnje da je za ukupne ekonomske probleme bio odgovoran guverner centralne banke.

Šta se zaista dogodilo sa Šoškićevom ostavkom?

Mali je podsetio i na raniju Šoškićevu izjavu da ne vidi razlog da podnese ostavku i da o tome ne razmišlja, koristeći je kao argument da bivši guverner nije prihvatao odgovornost za tadašnje rezultate.

Šoškić je, međutim, ostavku ipak podneo 2. avgusta 2012. godine.

Kao razlog nije naveo ekonomske rezultate, već predložene izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije, za koje je tvrdio da narušavaju nezavisnost centralne banke i mogu da ugroze finansijsku stabilnost zemlje.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Redakcija Niš TV