Manje žena u Sigurnoj kući, ali nasilje nad starijima ostaje skriveni problem
U Sigurnoj kući za žene i decu žrtve porodičnog nasilja u Nišu tokom prošle godine zbrinuto je 65 žena i dece, što je znatno manje nego u periodu nakon otvaranja ove ustanove, kada je broj korisnica dostizao i 140 godišnje. Iako statistika pokazuje pad broja smeštaja, iz Sigurne kuće poručuju da nasilje nije nestalo, već da je sistem zaštite danas drugačiji i efikasniji, posebno nakon stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2017. godine.
Direktorka Sigurne kuće Sonja Šćekić istakla je na konferenciji „Sigurna i dostojanstvena starost“ da je upravo taj zakon značajno promenio način reagovanja institucija, jer je omogućio brže mere zaštite i sprečavanje da žrtve uvek moraju da napuste svoj dom kako bi bile bezbedne.
Poseban problem, prema njenim rečima, predstavlja nasilje nad starijim ženama. Među korisnicama Sigurne kuće u Nišu ima i žena starijih od 65 godina, a trenutno ih je oko deset. Iako veliki broj starijih ljudi živi okružen pažnjom porodice, postoje i oni koji starost provode u strahu, poniženju i tišini.
„Nasilnici su najčešće sinovi, ali u pojedinim slučajevima i ćerke“, rekla je Šćekić, ukazujući da se starije osobe najčešće suočavaju sa psihičkim i ekonomskim nasiljem, ali da nisu retki ni slučajevi fizičkog nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja.
Starije žene koje dolaze u Sigurnu kuću uglavnom su lošeg zdravstvenog stanja, često usamljene i bez podrške najbližih. Zbog toga im, kako ističe Šćekić, pored formalne zaštite, posebno znače pažnja, razgovor, lekarski pregledi i redovna terapija.
„Ti mali gestovi njima najviše znače“, naglasila je ona.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da svaka šesta osoba starija od 60 godina doživi neki oblik nasilja. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je nasilje nad starijima znatno češće nego što se prijavljuje, jer mnoge žrtve ćute zbog stida, straha i osećaja krivice. Posebno je teško kada nasilje dolazi od osobe kojoj su posvetile najveći deo života.
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević poručila je da Srbija aktivno učestvuje u međunarodnim inicijativama koje se odnose na zaštitu ljudskih prava starijih osoba. Ona je naglasila da ministarstvo, u saradnji sa drugim institucijama, nastavlja da radi na politikama koje treba da omoguće aktivno, zdravo i bezbedno starenje.
Kako je navela, nova Strategija demografskog razvoja Srbije za period od 2026. do 2036. godine, koja je u izradi, posebnu pažnju posvetiće kvalitetu života starijih građana, razvoju usluga podrške i jačanju sistema zaštite.
Ministarka je dodala da je važno razvijati usluge u zajednici, poput pomoći u kući, dnevnih centara, savetovališta, gerontoloških servisa i programa međugeneracijske saradnje.
„Srbija, kao i većina evropskih zemalja, prolazi kroz duboke demografske promene. Više od 22 odsto stanovništva ima više od 65 godina, dok je prosečna starost građana 44 godine“, kazala je Žarić Kovačević.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima obeležava se širom sveta kao podsetnik da starost mora biti dostojanstvena, bezbedna i zaštićena od svakog oblika nasilja.
Redakcija Niš TV
