Mrdić: „Italija vraća pravosuđe državi, a isti krugovi se bune kao i u Srbiji“
Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine Republike Srbije i narodni poslanik SNS dr Uglješa Mrdić oglasio se povodom, kako navodi, stanja u pravosuđu u Srbiji i uporedio situaciju sa reformama koje se pokreću u Italiji.
U saopštenju Mrdić tvrdi da Srbija nije jedina zemlja u kojoj se vodi „bitka da se državi vrati oteto pravosuđe“, navodeći da italijanska vlada pokušava reformu pravosuđa kroz ustavni referendum. Prema njegovim rečima, toj reformi se protive „iste privilegovane društvene grupe kao i u Srbiji“ – sudije, tužioci, nevladine organizacije i leve stranke, za koje tvrdi da se protive postojanju nacionalne države, a time i pravosuđu koje „brani državu“.
Mrdić navodi da, kao i u Srbiji, te grupe u Italiji optužuju vlast da želi da uspostavi kontrolu nad tužiocima i utiče na to koja krivična dela će se istraživati. Sa druge strane, ističe da italijanska vlada optužuje deo tužilaca i sudija za neprimereno političko mešanje u oblasti javnih radova i pitanja imigracije, uz obrazloženje da su promene potrebne kako bi se sprečio sukob interesa i politička pristrasnost.
U nastavku, Mrdić govori o „pravosudnom fenomenu“ sa kojim se, kako navodi, suočavaju Srbija, Rumunija i Italija, tvrdeći da je decenijama nametnuta praksa da evropskim društvima kroz „oteto pravosuđe“ upravlja „duboka država“. Po njegovom tumačenju, pravosuđe je postalo „kasta“ koja sama odlučuje o sebi i „nikome ne podnosi račune“.
Mrdić dalje navodi da su postupci protiv političara i poslovnih ljudi u Italiji, prema njegovim tvrdnjama, skupo koštali budžet kroz „milionske odštete“, te da je, kako ocenjuje, slična situacija i u Srbiji i Rumuniji. Dodaje i da je „duboka država“ kroz takve procese uklanjala iz političkog života pojedine političare koje su građani birali na izborima.
Posebno naglašava stav da je „stvaranje nezavisnog pravosuđa od sopstvene države negacija demokratije“, jer, kako tvrdi, tada zemljom ne upravljaju oni koji su izabrani na izborima, već tužioci i sudije, uz uticaj „stranih centara moći“. U tom kontekstu iznosi i tvrdnju o navodnom događaju u vezi sa Zagorkom Dolovac, navodeći konkretan primer kao ilustraciju svoje ocene.
U saopštenju Mrdić zatim navodi primere iz više država, tvrdeći da je u njima imenovanje tužilaca povezano sa izvršnom ili zakonodavnom vlašću: u SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Austriji, Portugaliji, Holandiji i Poljskoj. Zaključuje da „nijedna od ovih zemalja nije otuđila tužilaštvo i predala ga u ruke stranim centrima moći“, te poručuje da je „vreme da tužilaštvo vratimo državi“.
Izvor: (Informer)
