„Na Sretenje smo sreli svoju sudbinu“: Vučić o svetlosti slobode, savezima protiv Srbije i odlikovanjima zaslužnima

2 sedmice ranije

225

Svečanost uručenja odlikovanja povodom Sretenja – Dana državnosti Srbije održana je u Palati „Srbija“, uz državne i crkvene zvaničnike, predstavnike institucija, diplomatskog kora i brojne zvanice. Ceremonija je počela intoniranjem državne himne „Bože pravde“, nakon čega je prikazan kratak film o vaskrsenju srpske države i prvom ustavu na Balkanu, donetom upravo u Srbiji.

Skupu su prisustvovali predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut, ministri u Vladi Srbije, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, patrijarh srpski Porfirije i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić. Među zvanicama su bili i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik SNSD Milorad Dodik, kao i predstavnici verskih zajednica, vojske, policije i ambasadori.

Vučićeva beseda: „Srpski narod je na Sretenje sreo svoju sudbinu“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se okupljenima u uvodu napominjući da je, pripremajući besedu, osetio kako bi sve što bi stavio na papir bilo nedovoljno, a sve što bi govorio „iz glave“ – previše, pa je, kako je rekao, odlučio da „malo čita, a malo govori“, nadajući se da neće biti „ni malo, ni previše“.

Vučić je podsetio da je Sretenje veliki hrišćanski praznik koji slavi susret Hrista sa starcem Simeonom u Jerusalimskom hramu i naglasio duboku simboliku tog susreta:

„Uzevši ga u naručje, izgovorio je reči koje vekovima odjekuju: ‘Sada otpuštaš slugu svog, Vladiko, po reči svojoj u miru, jer videše oči moje spasenje Tvoje.’ U tom trenutku svetlost je srela tamu, večnost je srela vreme, Bog je sreo čoveka.“

Kako je rekao, otuda praznik nosi simboliku svetlosti koja pobeđuje tamu i nade koja pobeđuje očaj. U tom duhu, nastavio je, naši preci su baš 15. februara 1804. godine, na Sretenje, podigli Prvi srpski ustanak protiv vekovnog ropstva – prvi u ovom delu Evrope – i, naglasio je, to nije bila slučajnost. Karađorđe i ustanici, prema Vučićevim rečima, nisu želeli samo vojničku pobedu, već da njihova borba i pobeda budu blagosloveni.

U centralnoj poruci besede, Vučić je naglasio:
„Srpski narod je na Sretenje sreo svoju sudbinu“ – sudbinu slobodnog i slobodarskog naroda. Dodao je da je verski praznik postao praznik slobode, a tri decenije kasnije, ponovo na Sretenje, donet je Sretenjski ustav – jedan od najnaprednijih ustavnih akata tog vremena u Evropi, koji je ukidao feudalizam, garantovao slobodu trgovine i ograničavao samovolju vladara. Iako je, kako je podsetio, ustav ubrzo suspendovan pod pritiskom velikih sila, ostalo je trajno svedočanstvo da srpski narod nije želeo samo slobodu od tuđina, već i slobodu u uređenoj državi.

Vučić je Sretenje opisao kao trostruki praznik – dan susreta vere, slobode i ustavotvornosti – jedinstven u srpskoj tradiciji. Podsetio je i na reči iz prošlosti: „Svi mi znamo da Srbin za slobodu živi ili umire“, naglašavajući da moderna Srbija koju danas gradimo nije okrenuta samo prošlosti, ali iz nje crpi snagu.

„Svet je na prekretnici“ – i poruka o savezima koji se formiraju protiv Srbije

Govoreći o međunarodnim okolnostima, Vučić je ocenio da su svet i Evropa na prekretnici industrijskih i tehnoloških revolucija koje s jedne strane ulivaju nadu da ćemo živeti lakše i bolje, a s druge strane prete nestankom. Istovremeno, rekao je, svet je na prekretnici između mira i rata – „bliže ratu nego miru“ – i poručio da „malo ko voli“ da čuje takve ocene, ali da često „volimo da zažmurimo“ i pravimo se da ne vidimo šta se događa.

U tom kontekstu, Vučić je rekao da neće biti skorog mira na istoku Evrope, da u mesecima koji dolaze neće biti potpisanog mira između Ukrajine i Rusije i da svakoga dana ginu hiljade ljudi. Dodao je da mira neće biti ni na Bliskom istoku, gde se sukobljavaju „dve civilizacije“ i različiti pogledi na svet, uz bojazan da se i oni koji danas žive u miru „brže pripremaju za rat“ nego za ekonomske i socijalne uspehe.

Iz takvih okolnosti, istakao je, Srbija mora da izvuče pouke i građanima je ponudio tri poruke:

Prvo: Srbija mora da sačuva mir, imajući u vidu da je srpski narod jedan od najstradalnijih u 20. veku – kroz Balkanske ratove, Prvi svetski rat u kojem je izgubljena trećina stanovništva i Drugi svetski rat u kojem su gubici bili ogromni. Prioritet, rekao je, mora biti očuvanje života, demografskog kapaciteta i mira.

Drugo: Srbija će, prema njegovim rečima, biti pritisnuta „teže i više nego ikada“. Posebno je naglasio da se savezi koji se formiraju protiv Srbije ne prave da bi bili druga, treća ili peta vest, već da su napravljeni da bi „aktivno delovali protiv nas“ i da bi, u slučaju većeg rata, postojale snage sa kapacitetom da okupiraju zemlju. Zato, rekao je, Srbija mora da bude spremna: da osnaži ekonomske kapacitete, institucije i vojsku i da bude u stanju da odbrani zemlju.

Treće: Vučić je rekao da su „neprijatelji“ uvek pokušavali da Srbe posvađaju međusobno, podsetivši na NATO agresiju 1999. godine, kada je zemlja bila ujedinjena, a potom su, kako je naveo, „krivci postali naši“. Poručio je da u vremenu koje dolazi treba da se pronađe zajednički imenitelj i da budemo jedinstveniji, uz napomenu da je demokratija potrebna, „a ne jednoumlje“.

Posebno je zahvalio srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, koji, kako je rekao, nosi teško breme opstanka u kolevci srpstva. Istakao je da Srbija nema efektivnu kontrolu nad tom teritorijom, podsetivši na događaje iz 1999, 2000. i 2008. godine, ali je poručio da će država uvek biti uz svoj narod, štititi ga i biti garant opstanka. Srbima u regionu – u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji – poručio je da sačuvaju svoje ime i prezime i da budu vredni i marljivi, gradeći zajedničku budućnost.

Odlikovanja: ordeni, medalje i spomenice

Prema Zakonu o odlikovanjima, odlikovanja Republike Srbije dele se u tri grupe: ordeni, medalje i spomenice. Među ordenima su Orden Republike Srbije, Orden srpske zastave, Orden Karađorđeve zvezde, Sretenjski orden, Orden belog orla sa mačevima i Orden zasluga za odbranu i bezbednost. Medalje koje se dodeljuju su Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, Medalja za zasluge i Medalja za revnosnu službu.

Odlikovanja predstavljaju najviši znak javnog priznanja za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Srbiju. Dodeljuje ih predsednik Republike, a mogu biti uručena državljanima Srbije, domaćim pravnim licima i drugim subjektima, kao i stranim državljanima, pravnim licima i međunarodnim organizacijama.

Svi nagrađeni pomenuti u tekstu

Sretenjski orden – prvi stepen:

mitropolit bački dr Irinej Bulović
Goran Selak, ministar pravde u Vladi Republike Srpske
akademik Dragan Simeunović, ambasador Srbije u Rumuniji
Selimir Radulović, pisac i predsednik Matice srpske
Dragan Stanić, književnik i univerzitetski profesor
prof. emeritus dr Mirko Vasiljević, Pravni fakultet u Beogradu
Olja Čokorilo, šef Katedre za vazduhoplovna prevozna sredstva, Saobraćajni fakultet UB
prof. dr Dragana Mitrović, Fakultet političkih nauka
Javna ustanova „Pozorište Bora Stanković“ (Vranje)
Arhiv Vojvodine
Vojnogeografski institut „General Stevan Bošković“

Sretenjski orden – drugi stepen:

Živorad Žika Ajdačić, direktor Kulturno-prosvetne zajednice Beograda
Porodilište u Pasjanu
Dom učenika srednjih škola Niš
Milutin Petrović, režiser i scenarista

Sretenjski orden – treći stepen:

dr Luka Radoja, doktor biotehničkih nauka
Udruženje Timočana i Krajinaca u Beogradu
Arhiv Kosova i Metohije
Dom kulture „Stevan Mokranjac“ (Negotin)
Ustanova za fizičku kulturu Sportski centar „Čair“ – Niš
Novinsko-izdavačka ustanova „Libertatea“ (Pančevo)

Orden srpske zastave – prvi stepen:

Balaž Hanko, ministar kulture i inovacija Mađarske

Orden srpske zastave – drugi stepen:

Mihael Takač, direktor Savezne policije Republike Austrije
Maksimilijan Kraus, šef poslaničke grupe Slobodarske partije Austrije u bečkom pokrajinskom parlamentu

Orden srpske zastave – treći stepen:

Ju Jong, bivši predsednik HBIS grupe
Čen Đinghe, osnivač kineske korporacije Ziđin
Rajner Beker, bivši direktor MTU Maintenance Serbia

Orden Karađorđeve zvezde – prvi stepen:

Matica srpska
dr Jelena Drulović (neurologija)
dr Nikica Grubor (abdominalna hirurgija)
dr Zoran Džamić (urologija)
dr Nenad Arsović (otorinolaringologija)
Đuro Raca (posthumno), novosadski inženjer i profesor fizike – za patriotizam i životnu hrabrost

Orden Karađorđeve zvezde – drugi stepen:

dr Branko Krajnović, ortopedski hirurg
Ljiljana Gavrilović, poljoprivrednica iz sela kod Valjeva i majka petoro dece
dr Dušan Pejin, poljoprivredni inovator i najstariji aktivni student doktorskih nauka
Đorđe Đurković, rudar EPS-a, površinski kop Drvno

Orden Karađorđeve zvezde – treći stepen:

Sanja Kerkez, prvakinja opere Narodnog pozorišta
Šahovski savez Srbije
Radmilo Mišović, legendarni košarkaš u penziji
Igor Simić, advokat – za zasluge u razvijanju odnosa Srbije i Francuske

Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“:

poljoprivrednik iz sela Cerovac kod Kragujevca – za hrabrost iskazanu tokom požara u Šumadiji

Sretenje „Sabornost i ponos“

Podsetimo, državna svečanost povodom Dana državnosti Srbije održana je u Orašcu kod spomenika voždu Karađorđu, gde je pre 222 godine podignut Prvi srpski ustanak, dok je u Staroj skupštini u Kragujevcu upriličena svečana akademija. Sretenje se ove godine obeležava pod sloganom „Sabornost i ponos“, kao Dan državnosti Srbije, ali i Dan državnosti Republike Srpske.

Redakcija Niš TV