Nikolas Maduro u pritvoru u SAD: odbijen Trampov ultimatum, Venecuela traži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro nalazi se u pritvoru u Sjedinjenim Američkim Državama nakon američke vojne operacije izvedene u Karakasu. Prema navodima američkih i međunarodnih medija, Maduro je zajedno sa suprugom Silijom Flores prebačen u Metropolitanski pritvorski centar (MDC) u Bruklinu, jednom od pritvora sa najvišim stepenom bezbednosti u SAD.
MDC je poznat po tome što u njemu borave optuženi za najteža krivična dela, a među ranijim i sadašnjim pritvorenicima nalaze se i međunarodno poznata imena iz sveta organizovanog kriminala i teških federalnih procesa. Status pritvora Silije Flores još uvek nije zvanično preciziran, dok je potvrđeno da je Maduro smešten pod posebnim bezbednosnim merama.
Američko pravosuđe tereti Madura za narkoterorizam, zaveru u međunarodnoj trgovini drogom i saradnju sa oružanim grupama u regionu, optužbe koje venecuelanska strana odbacuje kao politički motivisane.
Odbijen Trampov ultimatum o odlasku u egzil
Novi detalji o odnosima Vašingtona i Karakasa otkrivaju da je Nikolas Maduro još u decembru odbio ultimatum tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa. Prema pisanju američkih medija, Tramp je Maduru ponudio mogućnost da podnese ostavku, napusti Venecuelu i ode u egzil u Tursku, uz bezbednosne garancije.
Maduro je, međutim, takvu ponudu odbio, tvrdeći da bi odlazak iz zemlje značio izdaju izborne volje građana Venecuele. Odbijanje ultimatuma, prema procenama analitičara, dodatno je zaoštrilo odnose dve zemlje i ubrzalo eskalaciju koja je kulminirala američkom vojnom intervencijom i njegovim hapšenjem.
Karakas traži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN
Nakon hapšenja predsednika i vazdušnih udara američkih snaga, Venecuela je zatražila hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ambasador Venecuele pri UN Samuel Monkada uputio je pismo SB UN u kojem je američku akciju opisao kao grubo kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i napad na suverenitet jedne države članice.
Monkada je poručio da Venecuela zadržava pravo na samoodbranu i upozorio da je cilj operacije, kako navodi, promena režima i preuzimanje kontrole nad prirodnim resursima zemlje, pre svega nad ogromnim rezervama nafte. Zahtev Venecuele za sednicu Saveta bezbednosti podržale su Rusija i Kina, dok su pojedine zemlje Latinske Amerike pozvale na hitnu deeskalaciju i političko rešenje krize.
Vanredno stanje i civilne žrtve
Venecuelanske vlasti proglasile su vanredno stanje nakon napada, navodeći da je u američkim vazdušnim udarima poginulo najmanje 40 ljudi, među kojima ima civila i pripadnika bezbednosnih snaga. Materijalna šteta zabeležena je u više delova Karakasa i okolnih naselja, dok su lokalne bolnice stavljene u stanje pune pripravnosti.
Američka strana tvrdi da su ciljevi operacije bili striktno vojni i da su preduzete mere kako bi se smanjili civilni gubici. Ipak, broj žrtava i razmere razaranja dodatno su podgrejale međunarodne kritike i pozive na nezavisnu istragu.
Delsi Rodrigez preuzela dužnost, oštar odgovor Vašingtonu
Vrhovni sud Venecuele doneo je odluku da potpredsednica Delsi Rodrigez privremeno preuzme predsednička ovlašćenja, uz obrazloženje da je reč o meri koja obezbeđuje institucionalni kontinuitet države. Sud nije proglasio trajnu nemogućnost obavljanja funkcije Nikolasu Maduru, što znači da formalno nije pokrenut proces za raspisivanje novih izbora.
U svom prvom obraćanju naciji, Delsi Rodrigez poručila je da Venecuela ostaje suverena država i da Nikolas Maduro ostaje legitimno izabrani predsednik. Ona je zatražila njegovo hitno oslobađanje, ocenivši američku intervenciju kao „neviđenu vojnu agresiju“.
„Nikada nećemo biti kolonija. Venecuela je otvorena za dijalog sa Sjedinjenim Državama, ali isključivo u okviru međunarodnog prava i uz puno poštovanje našeg suvereniteta“, izjavila je Rodrigez, dodajući da će se vlada obratiti svim međunarodnim institucijama kako bi zaštitila državu i njene građane.
Izvor: (Tanjug/Blic)
