Niš jasno poručuje: Nulta tolerancija na vršnjačko nasilje – ključ su prevencija i rana reakcija

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja, u Nišu je održana konferencija posvećena prevenciji ovog sve izraženijeg društvenog problema. Skup su organizovali Grad Niš i Savetovalište za decu žrtve nasilja, koje funkcioniše u okviru Sigurne kuće za žene i decu žrtve porodičnog nasilja, sa ciljem jačanja saradnje institucija i unapređenja mehanizama zaštite dece.

Podaci predstavljeni na konferenciji pokazuju zabrinjavajuće trendove – čak 27 odsto dece nikada nikome ne prijavi nasilje koje je doživelo, dok je poslednje nacionalno istraživanje, sprovedeno u 77 osnovnih i srednjih škola i obuhvatilo oko 8.000 učenika, pokazalo da je više od 60 odsto dece iskusilo neki oblik vršnjačkog nasilja. Najčešći je verbalni oblik, ali su prisutni i fizičko i digitalno nasilje.

Direktorka Sigurne kuće Niš, Sonja Šćekić, istakla je da je ključno na vreme prepoznati decu koja su u riziku i delovati preventivno, kroz sistemski pristup koji uključuje porodicu, školu i širu zajednicu. Kako navodi, rad sa decom, roditeljima i nastavnicima mora biti kontinuiran, jer je cilj da se nasilje spreči pre nego što do njega dođe, ali i da se svaka prijava adekvatno i brzo procesuira.

„Bavimo se uzrocima i okidačima nasilja i podrška smo školama i porodicama da prepoznaju rizične situacije i reaguju na vreme. Danas nije lako biti ni roditelj, ni nastavnik, ni dete, zato je važno da svi budemo deo istog sistema podrške“, poručila je Šćekić.

Stručnjaci dodatno naglašavaju da ključnu ulogu ima škola, pre svega kroz izgradnju samopouzdanja i socijalnih veština kod dece, kako bi se osećala sigurno i dovoljno snažno da potraže pomoć i prijave nasilje. Preterana zaštita, kako upozoravaju, ne doprinosi razvoju tih veština, već je potrebno ohrabrivati decu da razvijaju odgovornost i sposobnost reagovanja u izazovnim situacijama.

Iz Grada Niša poručuju da na nasilje ne sme da se ćuti, niti da se ono prihvati kao normalno ponašanje, već da je prevencija najvažnija mera. Rana reakcija, kontinuirana edukacija i koordinisana saradnja svih nadležnih institucija, škola i porodice, ključni su kako bi svako dete imalo bezbedno i podsticajno okruženje za odrastanje.