Niš troši i do 1.800 litara vode u sekundi: Ariston završen, Severna zona 1 u punom zamahu i novo postrojenje na pomolu, objašnjenje zašto negde voda „pršti“, a negde teče slabije

Javno komunalno preduzeće (JKP) „Naissus“ u narednom periodu ulazi u niz većih infrastrukturnih zahvata koji treba da ojačaju vodosnabdevanje i rasterete kritične tačke u gradu, a posebno u severnom delu Niša. O aktuelnim i planiranim projektima, ali i o čestoj dilemi građana oko pritiska i potrošnje vode, govorio je Ljubomir Đurović, savetnik direktora za tehnička pitanja JKP „Naissus“ , gostujući u emisiji Niš TV „Gradska hronika“.

Ariston završen: mreže na obe strane autoputa, duboki iskopi i oko 5 kilometara instalacija

Kapitalni projekat „Ariston“, koji Đurović opisuje kao jedan od najvećih u poslednjih više godina, završen je krajem januara, uz kašnjenje u odnosu na najavu iz decembra zbog vremenskih uslova. Trenutno je projekat u fazi administrativnih procedura, obrade dokumentacije, snimanja izvedenog stanja i pratećih aktivnosti.

Na terenu su završeni ključni radovi: urađena je vodovodna mreža dužine oko 4.870 metara (oko 5 km), kao i kompletna kanalizaciona mreža za upotrebljene vode i posebna atmosferska kanalizacija. Radovi su izvedeni sa obe strane autoputa, u ukupnoj dužini približno pet kilometara.

Posebnost ovog projekta, kako je objašnjeno, nisu bile samo dužine instalacija, već izuzetno zahtevni zemljani radovi: umesto uobičajenog kopanja na 1,5 do 3 metra, na delu trase je najpre skidano i uklanjano zemljište do oko 7 metara dubine, pa je tek potom rađena ugradnja mreže. To je značilo i desetine hiljada kubika iskopa – približno po 30.000 kubika sa svake strane. Radovima je, prema objašnjenju, dostignuta kota buduće saobraćajnice koja treba da poveže Toponički put i pravac ka Popovcu. Pomenut je i postojeći podzemni prolaz ispod autoputa koji je ranije bio planiran, ali je u jednom periodu zatrpan, a radovi su mu prišli sa obe strane.

Severna zona 1: novi posao tek dolazi, ključna je „druga zona“ i veza sa rezervoarom Vinik 2

Govoreći o severu Niša, Đurović navodi da će „u severnoj zoni tek biti poslova“. U okviru projektovanja, „Naissus“ radi veći projekat uz Toponički put, a ključni cilj je rešavanje dugogodišnjih problema vodosnabdevanja u delovima koji su, po ranijim planovima, trebalo da budu u „drugoj zoni“.

Kao važnu kariku navodi rezervoar „Vinik 2“, koji je završen pre oko godinu i po dana, a sada se radi na povezivanju i doprojektovanju trase koja bi išla paralelno uz Toponički put i snabdevala vodom upravo iz druge zone. Plan je da se time stabilizuje snabdevanje i u područjima koja leti često imaju poteškoće, uključujući i deo prema Čamurlijskom putu, uz najavu da će u sklopu toga biti predviđeni i dodatni objekti i rešenja na terenu (uključujući i rezervoar u zoni Toponice).

Paralelno, u južnom delu grada u razradi je projekat koji treba da podrži i poveže više ulica i naselja, uključujući Bubanj i Ledenu stenu, kao i širi zahvat na tom potezu.

Sledeći veliki korak: mreža za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

Kao narednu „aktivaciju“ posle Aristona, najavljenu za početak građevinske sezone, Đurović izdvaja radove vezane za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje opisuje kao projekat vredan više desetina miliona evra, jedan od najvećih te vrste.

Za laike, poruka je jednostavna: postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda zahteva kompletnu infrastrukturu, ali se dovod vode i kanalizacioni sistem ne rade na isti način. Kanalizacija se rešava kolektorima koji se dovršavaju i završavaju u sklopu postrojenja, dok postrojenje samo po sebi mora da dobije i pouzdano vodosnabdevanje – „vodu nema svoju“, pa je potrebno izgraditi deo mreže koji će mu dovesti vodu za rad.

Zašto je pritisak negde jači, a negde slabiji: zone, fizika i tri sistema

Đurović ističe da je održavanje pritiska strateška odluka u svakom gradu i da u praksi postoje tri osnovna principa vodosnabdevanja:

1. gravitacioni (hidrostatički),

2. buster (pumpni),

3. kombinacija ova dva.

Kako to izgleda u Nišu (pojednostavljeno):

• U delovima grada koji se snabdevaju hidrostatički, voda se pumpama „digne“ do rezervoara, a zatim „pada“ kroz mrežu – pritisak u ulici zavisi prvenstveno od visinske razlike između rezervoara i tačke potrošnje. Zato u istoj ulici, na istoj koti terena, pritisak ne može „magično“ biti drastično različit za jednu zgradu u odnosu na drugu, osim ako postoji kvar ili specifičan problem na instalacijama objekta.

• U delovima koji su iznad rezervoara, sistem mora da koristi buster – pumpu koja stalno radi i „gura“ vodu u višu zonu. Prednost buster sistema je kontrola pritiska „tačno koliko treba“ (manje opterećenje mreže), a mana je što pri nestanku struje, kvaru ili zastoju pumpe, viša naselja mogu odmah ostati bez vode.

Kao primer logike zona, Đurović navodi da rezervoar treće zone može da funkcioniše kao „buster“ za četvrtu zonu – vikend naselja i viša područja koja su iznad rezervoara i bez pumpi praktično ne mogu imati stabilno snabdevanje.

Koliko Niš troši vode: meri se u litrima u sekundi

Potrošnja vode u sistemu, kako objašnjava, izražava se u litrima u sekundi. U zimskom periodu Niš je, prema njegovim navodima, na oko 1.150–1.200 litara u sekundi, dok leti potrošnja raste za oko 200–250 litara u sekundi, a u pojedinim pikovima (vikendi, zalivanje, sušni periodi) može dostići i oko 1.800 litara u sekundi. U danima velikih mrazeva i slabijeg kretanja građana, potrošnja može pasti i ispod 1.000 litara u sekundi.

„Nestala voda“ i curenja: zašto brojke umeju da zbune

Đurović navodi da su curenja okvirno u rangu koji se može posmatrati kao oko 100 litara u sekundi, pri čemu je približno polovina „vidljiva“ (ona koja se primeti na ulici), a polovina „nevidljiva“ (ponire u tlo). Ipak, u javnosti se često pojavljuju veći procenti i utisak da „nestaje“ i mnogo više vode.

Po njegovom objašnjenju, razlog je u načinu na koji se upoređuju dve obavezne stavke sistema:

• koliko vode uđe u sistem (merenje na velikim profilima, visoko precizno), i

• koliko je vode fakturisano korisnicima (što zavisi od velikog broja vodomera, baždarenja, ažurnosti očitavanja, potrošnje industrije i drugih elemenata).

Razlika između ulaza i fakturisanog se često pojednostavljeno „proglasi“ curenjem, iako u praksi tu ulaze i drugi faktori. Đurović naglašava da ekstremni scenariji – poput tvrdnje da „polovina vode nestaje“ – nemaju fizički smisao, jer bi takve količine morale da budu vidljive na terenu.

Hiljade intervencija godišnje: ono što se vidi i ono što se ne vidi

Prema podacima koje je izneo, „Naissus“ ima oko 8.000 intervencija godišnje na vodovodnoj mreži i oko 2.500 intervencija na kanalizacionom sistemu – ukupno skoro 11.000 intervencija. Upravo zato građani svakodnevno vide radove, raskopavanja i ekipe na terenu, dok su strateški projekti – iako presudni za stabilnost sistema – često „nevidljivi“ u svakodnevici.

Dodatnu složenost donose i veliki nacionalni infrastrukturni radovi. Đurović je ukazao na situacije gde se, na primer, trasa obilaznice i železnice preklapa sa glavnim profilima gradske vodovodne mreže, uključujući cev prečnika 1.000 milimetara („hiljadarka“), gde su izmicanja i prolazi ispod koloseka tehnički zahtevni i zahtevaju preciznu koordinaciju sa drugim izvođačima.

Redakcija Niš TV