Posle doručka, hodnici Gerontološkog centra u Nišu postaju mesto susreta. Otvaraju se vrata soba, kuva se kafa, prepričavaju porodične novosti i dogovaraju dnevne aktivnosti. Za korisnike ove ustanove život u trećem dobu nije samo odmor, već vreme druženja, stvaralaštva i novih uspomena.

Uz podršku Grada Niša i angažovanje zaposlenih, korisnicima su dostupni Klub za stara lica, kreativne radionice, društvene igre, izleti, putovanja i različiti zabavni programi. Učestvuju i u zajedničkim akcijama uređenja dvorišta, pokazujući da godine nisu prepreka za aktivnost i doprinos zajednici.

Direktorka Gerontološkog centra Sanja Stojančić ističe da je cilj ustanove da svakom korisniku omogući dostojanstven, siguran i sadržajan život. Značajnu ulogu u tome imaju stručni radnici i terapeuti, koji programe prilagođavaju interesovanjima i mogućnostima stanara.

Među korisnicima je i Marija Burazor, koja je u Centar došla pre dve godine. Kaže da je najvažnije druženje sa prijateljima koje je tamo stekla.

„Kada se završi doručak, idemo jedni kod drugih na kafu. Pričamo šta je novo i govorimo o svojim porodicama, sinovima, ćerkama i unucima“, kaže Marija.

Njena životna priča vodi do vremena kada su računari tek počinjali da menjaju svet. Kao inženjer elektronike, radila je u Elektronskoj industriji u Nišu i bila deo prve grupe programera u nekadašnjoj Jugoslaviji.

„Prvi računari stigli su kod nas u Elektronsku industriju, a instruktori su dolazili iz Beča. Kao programer radila sam 25 godina u računskom centru“, priseća se Marija.

Njena ćerka živi u Hagu i često dolazi u Niš, dok sin živi u Torontu. Unuci su se, međutim, vratili u grad svoje porodice – dvojica studiraju, a najstariji je završio pilotsku akademiju.

„Oni vole Niš i žele da budu u Nišu“, govori Marija sa ponosom.

U drugom delu Centra, papir i olovka u rukama Stojanke Jovanović pretvaraju se u portrete, pejzaže i prizore iz mašte. Nekada je radila u trikotaži, a danas dane ispunjava crtanjem.

„Ne mogu dokona da sedim. Kažem sebi: hajde da nacrtam nešto“, objašnjava Stojanka, koja je do sada napravila gotovo 200 crteža.

Najviše voli da crta ljude i konje, a među njenim radovima nalaze se i portreti Nikole Tesle, Vuka Karadžića i poznatih književnika. Njena soba postala je mala galerija i prostor u kojem svakog dana nastaje nešto novo.

Javorka Šindić, penzionisana nastavnica francuskog i ruskog jezika, u Centru živi od 2023. godine. Došla je sa suprugom, a nakon njegove smrti odlučila je da ostane među ljudima sa kojima je izgradila nova prijateljstva.

„Lepo se družimo i provodimo vreme zajedno. Uveče se sastajemo i igramo. Imamo organizovan život, muzičke programe, dolaze nam škole sa horovima i predstavama“, priča Javorka.

Posebnu radost donose joj susreti sa porodicom. Ima sina, snaju, unuka, unuku i četvoro praunučadi, koji žive u Nišu i redovno je posećuju.

„Stalno smo zajedno i u kontaktu. Sin dolazi skoro svakog drugog dana“, kaže ona.

Iza vrata niškog Gerontološkog centra žive različite biografije – inženjeri, nastavnici, radnici i umetnici. Njihove priče pokazuju da odlazak u penziju ne znači kraj aktivnog života, već početak drugačijeg poglavlja u kojem ponovo ima mesta za prijateljstva, crtanje, muziku, putovanja i jutarnju kafu.

Redakcija Niš TV