Osam zemalja EU protiv Srbije: Bugarska i Hrvatska koče otvaranje Klastera 3
Evropska komisija ponovo je preporučila Savetu EU da se tokom jula otvori Klaster 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, ali odluka i dalje zavisi od političke saglasnosti svih država članica. Na sastanku ambasadora EU raspravljalo se o non-pejperu Evropske komisije, u kojem se ocenjuje da je Srbija napravila važne pomake u ključnim oblastima i da postoji osnov za nastavak pregovora.
Ipak, prema informacijama Tanjuga, osam zemalja članica EU bilo je protiv otvaranja Klastera 3. Protiv su se izjasnile tri baltičke zemlje, kao i Belgija, Holandija, Švedska, Bugarska i Hrvatska. Kao glavni razlozi navedeni su vladavina prava i neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije, pre svega pitanje neuvođenja sankcija Rusiji.
Dodatnu rezervu iskazale su još tri zemlje, među kojima se pominju Luksemburg i Danska, koje nisu bile ubeđene da bi Klaster 3 trebalo otvoriti u ovom trenutku. Za Srbiju je, međutim, važna činjenica da Evropska komisija ostaje pri stavu da bi taj korak mogao da bude napravljen već u julu, uz ocenu da je postignuta ravnoteža potrebna za nastavak pregovaračkog procesa.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je Srbija u poslednje vreme napravila određene pomake, posebno kada je reč o reformi pravosuđa i sprovođenju preporuka ODIHR-a u vezi sa izbornim procesom. Ona je poručila da Evropska komisija ne želi da Srbija zaostaje u procesu pridruživanja i da je upravo zbog pozitivnih koraka ponovo data preporuka Savetu EU da se otvori Klaster 3.
Portparol Evropske komisije Gijom Mersije izjavio je da Komisija smatra da Klaster 3 može biti otvoren u julu, jer je Srbija, prema proceni Brisela, primenila važne elemente neformalnog dokumenta iz novembra 2024. godine. Među njima su napredak u pravosudnim reformama, pitanja u vezi sa Savetom Regulatornog tela za elektronske medije i zakonodavni okvir koji se odnosi na izborne uslove.
Klaster 3, pod nazivom Konkurentnost i inkluzivni rast, obuhvata oblasti koje su važne za ekonomski i društveni razvoj zemlje. U njemu su pregovaračka poglavlja koja se odnose na digitalnu transformaciju i medije, oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku, socijalnu politiku i zapošljavanje, preduzetništvo i industrijsku politiku, nauku i istraživanje, obrazovanje i kulturu, kao i carinsku uniju.
Iako preporuka Evropske komisije predstavlja pozitivan signal za Srbiju, konačnu odluku donose države članice EU. Za otvaranje klastera potrebna je jednoglasnost, što znači da će nastavak evropskih integracija Srbije zavisiti ne samo od ocena Brisela, već i od političke volje zemalja članica.
Izvor: (Tanjug)
