Posle Orbana, evropski liberali otvorili pitanje: Ko je sledeći suverenistički lider na udaru?
Evropska demokratska partija (EDP) ocenila je poraz Viktora Orbana na parlamentarnim izborima u Mađarskoj kao istorijski preokret za Evropu, a u objavi na društvenim mrežama otvorila je i pitanje ko bi mogao biti sledeći suverenistički lider koji će izgubiti vlast.
U toj objavi, među imenima koja su pomenuta našli su se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, italijanska premijerka Đorđa Meloni, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, premijer Slovačke Robert Fico i predsednik SAD Donald Tramp, dok je Viktor Orban prikazan kao već politički poražen.
U objavi EDP-a navodi se da „populizam i suverenizam ne pobeđuju slučajno“, već da uspevaju tamo gde politika ne odgovara na očekivanja građana, uz poruku da pravo pitanje nije samo ko je sledeći, već ko će izvući pouku iz mađarskih izbora.
Istovremeno, ta formulacija izazvala je burne reakcije u delu javnosti, posebno među političarima i komentatorima koji ovakav narativ vide kao otvoreno političko targetiranje lidera koji insistiraju na državnom suverenitetu i samostalnom odlučivanju.
Pobeda Petera Mađara i stranke Tisa, kojom je okončana šesnaestogodišnja vladavina Viktora Orbana, već je izazvala snažne političke odjeke širom Evrope. Reuters navodi da je reč o jednom od najvećih političkih potresa u regionu poslednjih godina, uz očekivanja da će nova vlast u Budimpešti voditi proevropskiji kurs i pokušati da obnovi odnose sa Briselom.
U takvom kontekstu, objava Evropskih demokrata dobila je i šire političko značenje, jer se ne tumači samo kao komentar rezultata izbora u Mađarskoj, već i kao poruka o mogućem slabljenju suverenističkih i desno orijentisanih političkih modela širom Evrope i šire.
Međutim, ostaje činjenica da su političke prilike u svakoj zemlji različite, pa se mađarski scenario ne može jednostavno preslikati na druge države.
Za jedne je reč o legitimnoj političkoj poruci i pozivu na demokratsku smenu vlasti, dok drugi u tome vide opasan pokušaj simboličkog „crtanja meta“ političkim neistomišljenicima.
Upravo zbog toga ova objava, iako kratka, već je otvorila novu raspravu o granici između političke kampanje, ideološkog obračuna i evropskog narativa o tome kakvi lideri su poželjni u budućnosti kontinenta.
Izvor: (Alo/Kurir/Politika)
