Pravosnažna presuda za ubistvo tinejdžera u Leskovcu: Za smrt školskog druga 10 godina zatvora
Apelacioni sud u Nišu pravnosnažno je osudio osamnaestogodišnjeg Nemanju A. iz Leskovca na 10 godina zatvora zbog ubistva sedamnaestogodišnjeg Andrije I, njegovog školskog druga. Time je potvrđena presuda Višeg suda u Leskovcu od 7. novembra 2025. godine, na koju su žalbe podneli i odbrana i tužilaštvo.
Prema navodima iz presude, sud je odbio tvrdnje odbrane da je reč o blažem krivičnom delu, odnosno ubistvu iz nehata, ocenivši da je delo izvršeno sa eventualnim umišljajem. Kako je obrazloženo, optuženi je bio svestan da njegovo postupanje može dovesti do smrti oštećenog i pristao je na takvu posledicu.
Apelacioni sud razmatrao je i žalbu Višeg javnog tužioca, koji je tražio strožu kaznu od 15 godina zatvora, smatrajući da prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio otežavajuće okolnosti. Ipak, sud je ocenio da je kazna od 10 godina adekvatna, uzimajući u obzir i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Kao olakšavajuće okolnosti navedeni su uzrast optuženog, činjenica da je reč o mlađem punoletnom licu koje ranije nije osuđivano, kao i njegove lične prilike. Sa druge strane, sud je posebno imao u vidu upornost u izvršenju dela, jer je žrtva udarana više puta, čak i nakon što je pala na zemlju.
Ovo nije bila prva presuda u ovom slučaju. Nemanja A. je u julu 2025. godine bio osuđen na 12 godina zatvora, ali je Apelacioni sud tada, odlučujući po žalbi odbrane, ukinuo tu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. U ponovljenom postupku Viši sud u Leskovcu izrekao je kaznu od 10 godina zatvora, a tu odluku je sada Apelacioni sud potvrdio kao pravosnažnu. Na ovu presudu mogu se izjaviti samo vanredni pravni lekovi, koji ne odlažu njeno izvršenje.
Tragedija se dogodila 27. novembra 2024. godine u Vlajkovoj ulici u Leskovcu, kada je Andrija I. nasmrt pretučen. U istrazi je kao mogući motiv zločina pominjana ljubomora zbog devojke sa kojom su se, prema navodima, obojica bila u vezi.
Andrija je pohađao treći razred Škole za tekstil i dizajn, a jedno vreme istu školu pohađao je i njegov ubica. Odrastao je sa bratom u hraniteljskoj porodici Gorana i Zorice Veličković, kod kojih je smešten još kao šestogodišnjak. Njegov hranitelj je tokom čitavog procesa pratio suđenje i javno isticao da porodicu posebno boli to što optuženi, kako je tvrdio, nije pokazao kajanje niti žaljenje zbog smrti dečaka o kome su se starali kao o svom detetu.
Izvor: (Alo/Blic)
