Radmila Lazić odbila da primi nagradu iz ruku gradonačelnika – ali ne i nagradu

Pesnikinja Radmila Lazić u intervjuu za Danas od 19. oktobra 2024. godine govorila je o angažmanu umetnika u društvenim protestima. Na pitanje da li je dovoljno da se umetnici angažuju kroz svoj rad ili bi trebalo i lično da učestvuju u protestima, Lazić je ocenila da bi i pesnici, a naročito pesnikinje, morali da budu vidljiviji, ali da ih „niko ne primećuje“ jer „nisu TV lica“, dok „viđeniji bardovi“ izostaju iz različitih razloga.

U međuvremenu, 20. maja 2025. godine, tročlani žiri dodelio joj je književnu nagradu „Branko Miljković“ za knjigu „Život posle života“ (2024). Prema navodima iz njenog saopštenja, uručenje nagrade odlagalo se oko pola godine, a novčani deo priznanja dobila je krajem decembra 2025. Potom su, kako navodi, usledili dogovori da se svečano uručenje organizuje u Nišu, rodnom gradu Branka Miljkovića, te je — na njeno insistiranje — termin dogovoren za 29. januar, na dan pesnikovog rođenja.

Međutim, Lazić je, kako tvrdi, 28. januara obaveštena da će joj nagradu uručiti gradonačelnik Niša, na šta, kako kaže, ne može da pristane. U saopštenju naglašava da ne odbija nagradu „Branko Miljković“, već da odbija da je primi „iz ruku gradonačelnika Niša kao predstavnika sadašnje vlasti“. Kao razloge navodi, između ostalog, „diskriminatorski odnos vlasti prema kulturi i umetnicima“, kao i „represiju prema neistomišljenicima“, posebno studentima i građanima u protestu.

Ovakav potez otvorio je pitanje doslednosti: kako je moguće prihvatiti nagradu i novčani deo priznanja, a osporiti način uručenja — i to tek nakon što je laureatkinja već izabrana i nakon što je, prema njenim rečima, novčani iznos isplaćen?

Ujedno, ostaje činjenica da je Radmila Lazić sama konkurisala za nagradu, a da je u zvaničnoj najavi konkursa (objavljenoj na sajtu organizatora) navedeno da nagradu dodeljuje Grad Niš, u organizaciji Niškog kulturnog centra i uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije, te da se priznanje sastoji od statuete „Jupiter na prestolu“, povelje i novčanog iznosa. Drugim rečima, od početka je bilo poznato ko je formalni dodeljivač i kako izgleda protokol.

Zbog toga se situacija može tumačiti kao pokušaj da se istovremeno zadrže prestiž i materijalni deo priznanja, uz politički gest koji se ostvaruje odbijanjem uručenja od strane predstavnika gradske vlasti. U svakom slučaju, umesto da u prvi plan dođu poezija i sećanje na Branka Miljkovića, ovogodišnje uručenje nagrade otvorilo je novu javnu polemiku — o odnosu kulture i politike, kao i o granici između principijelnog stava i selektivnog prihvatanja institucionalne podrške.

Redakcija Niš TV